Anđela p.o.v.
Petar je udario Miloša u glavu, nekom metalnom pločom. Miloš je pao na pod. Dotrčala sam do njega i počela da plačem.
Ja: Koji ti problem imaš?
Okrenula sam se ka Petru.
Petar: Lepo smo ga upozorili.
Ja: Ma teraj se debilu.
Petar: Jao, molim te. Znaš kako me nešto zabole šta ti misliš?
Počeo je da se smeje i otišao je niz ulicu. Pozvala sam hitnu i odmah su došli. Uneli su Miloša u kola hitne pomoći i meni rekli da krenem sa njima. Pozvali su mu roditelje i oni su nas čekali ispred bolnice.
Miloša su uveli u sobu, a mene su njegovi roditelji počeli da obasipaju pitanjima.
Miloševi i Petrovi roditelji se zovu Lidija i Ognjen.
Lidija: Šta se desilo? Kako se onesvestio?
Ja: Ovako. Jutros je Petrov drugar, Jovan, izazvao Miloša na tuču u nekoj uličici. Miloš je iz nekog razloga prihvatio. Rekla sam mu da ću poći sa njim i on se u početku protivio, a na kraju je prihvatio. Kad smo stigli Miloš mi je rekao da stanem malo dalje i jesam. Miloš je krenuo napred, ali odjednom je iskočio Petar i udario ga u potiljak metalnom pločom.
Ognjen: Dobro si uradila, kad si krenula sa njim.
Ja: Hvala Vam.
Doktor je izašao iz Miloševe sobe.
Doktor: Nema ozbiljnih povreda. Samo blagi potres mozga od udarca. Svi testovi su završeni i može kući. Probudio se, pa može ići odmah.
Lidija: U redu.
Ušli smo u Miloševu sobu. Skočila sam mu u zagrljaj i šapnula mu.
Ja: Mnogo sam se uplašila za tebe.
Miloš: O pa ti se brineš za mene?
Ja: Da jer si mi drug.
Osetila sam da sam pocrvenela.
Miloš: Što si pocrvenela?
Ja: Pa...
Miloš: I ti se meni sviđaš.-šapnuo mi je na uvo
Nasmejaval sam se i poljubila ga u obraz.
Razdvojili smo se.
Lidija: Anđela, da li želiš da te odvezemo kući?
Ja: Može.
Miloš je otišao da se odjavi, a posle smo otišli u kola.
Vožnja nije dugo trajala. Mi smo celim putem ćutali.
Stigla sam kući.
Anđelo: Gde si ti ceo dan?
Ja: Polako, sve ću ti objasniti.
Anđelo: Ajde.
Ja: Jutros, kad smo stigli u školu, Jovan je provocirao Miloša. Jovan je izazvao Miloša na tuču posle škole i ne znam zašto je prihvatio. Ubeđivala sam ga da idem sa njim i on u početku nije dopuštao,ali na kraju je popustio. Kad smo stigli rekao mi je da stanem malo dalje, a on je krenuo napred. Odjednom je došao Petar i udario Miloša, sa leđa, metalnom pločom u potiljak. Miloš se onesvestio, pa sam pozvala hitnu. Uglavnom, ostali smo još malo u bolnici i to je to.
Anđelo: Čekaj! Zar nije Petar Milošev brat?
Ja: Jeste. Ne znam više. Petar je svakim danom sve čudniji.
Anđelo: Anđo, molim te da se držiš podalje od: Petra, Miloša i Jovana.
Ja: Ali Miloš je dobar.
Pogledala sam ga onim mojim tužnim okicama. uzdahnuo je.
Anđelo: Dobro...
Sledeći nastavak ide sutra, a do tad nek ovaj deo sakupi najviše vota i komentara (ako može opširnih) što može.
