Andrijana: Nema pa!
Ja: Okej. Šta da radim Petar mi se stvarno sviđa, a Luka mi je najbolji drug.
Andrijana: Moraš da pričaš sa Lukom...
Zvonilo je za čas.
Andrijana: Ali posle jer sad moramo na čas.
Škola je gotova, a ja sam ceo dan provela razmišljajući šta da kažem Luki.
Kad smo izašli, zamolila sam Andrijanu da sačeka da popričam sa Lukom:
Ja: Luka, možemo li da popričamo?
Luka: Naravno.
Ja: Šta nije u redu ceo dan si snužden?-pitala sam ga iako sam već znala
Luka: Ma ništa.
Ja: Luka reci mi šta je bilo.
Luka: Brate sviđaš mi se, ali ti stalno gledaš gde je Petar i samo o njemu pričaš otkad je došao u školu.
Ja: Luka nemoj da se nerviraš, ti i ja smo najbolji drugari oduvek.
Luka: U tome i jeste poenta, nisam hteo to da pokvarim, pa ti nisam rekao.
Ja: Trebao si da mi kažeš, ali okej dobro je što si mi ipak rekao.
Luka: Samo mi obećaj jednu stvar...
Ja: Okej...
Luka: Nećemo pokvariti odnos najboljih drugara samo zbog toga što mi se sviđaš.
Ja: Jesi lud. Naravno da nećemo.
Luka: Super. Drago mi je zbog toga. Ajmo sad kući.
Ja: Luka ovog puta imamo još nekog ko ide s nama...
Luka: Jao da...
Andrijana nam se pridružila i krenuli smo kući.
Zezamo se celim putem do kuće.
Koliko god bilo zabavno ne mogu da prestanem da razmišljam o tome što mi je Luka rekao. Počinjem da razmišljam da li se možda i on meni sviđa.
Zalutala sam duboko u mislima da nisam ni primetila kad smo se pozdravile sa Lukom i stigle do moje kuće.
Odjednom čujem Andrijanin glas.
Andrijana: Hej! Anđi! Šta se dešava?
Ja: Slušaj. Luka mi je rekao da mu se sviđam i celim putem sam razmišljala, da li se možda i on meni sviđa...
Andrijana: I do kog zaključka si došla?
Ja: Najbolji smo drugari i ništa više. Ne znam kako da mu kažem, a da ga ne povredim.
Krenule su mi suze.
Andrijana: Bože, dete smiri se, ako ti je ovako sad zamisli kako će ti biti kad porasteš.
Počela sam da se smejem.
Andrijana: Eto vidiš. Sklanjaj te suze i nabaci osmeh.
Ja: Okej. Šta da radim?
Andrijana: Prvo smiri se. Danas je petak, to znači da sutra i prekosutra nema škole. Družićemo se i zaboraviti na ovu dvojicu, a u ponedeljak ćemo videti.
Ja: Okej.
Zagrlile smo se i ona je otišla kući, a ja sam ušla unutra. ~Nastavak u kom~
