31. Deo
Ja: Hi... Ja sam se uspavala. Gde si?
Miloš: Pogledaj na vrata svoje sobe.
Ja: Šta?
Okrenula sam se, a on je stajao naslonjen na vrata.
Ja: Otkud ti?
Miloš: Petar mi je dao tvoju adresu.
Ja: Ok. Ajde izađi da se presvučem.
Izašao je iz sobe. Obavila sam higijenu, presvukla se i spremila za školu. Uzela sam ranac i izašla.
Miloš: Koliko ti treba da se spremiš? Mislim da je i škola gotova.
Ja: Haha.-rekla sam ironično
Miloš: Ajde. Sad moramo da trčimo. Hahaha...
Ja: Dobro.
Trčali smo do škole i za divno čudo smo stigli na vreme.
Ušli smo u školu i prišao nam je Jovan.
Jovan: Hej! Anđo, oćeš posle škole u park da prošetamo?
Ja: A...
Miloš me je prekinuo.
Miloš: Dama nije zainteresovana. Produži.
Jovan: Opa. Opet ti. Smo ti rekli da se ne mešaš?
Miloš: Jeste, ali me iskreno nije briga.
Jovan: Posle škole u *** ulici. Pozvaću i Petra.
Miloš: Dobro. Nisam kukavica. Dolazim.
Jovan: Super. Ćao!
Okrenuo se ka meni.
Jovan: Ćao mala.
Otišao je.
Ja: Miloše, šta je ovo bilo?
Miloš: Ovako. On i Petar su najbolji drugari oduvek. Prošli put kad sam se mešao su mi pretili da će mi prebiti devojku.
Kad je rekao to "devojku" nešto u meni se zgrčilo i osetila sam da mi se na licu ocrtavao zabrinuti izraz.
Miloš: Ne brini. Bivša.
Ja: Ma što bi brinula?
Miloš: Ne znam reci ti meni.
Začuđeno sam ga pogledala.
Miloš: Sve u svemu, obojica su isti.
Ja: Ok. Šta se to dešava posle škole?
Miloš: Pa...
Ja: Miloše!
Miloš: Tuča.
Ja: Molim? Da li si ti lud?
Miloš: Ma nema veze.
Ja: Idem sa tobom.
Miloš: Ne ideš!
Ja: Da idem!
Miloš: Ne, ne ideš!
Ja: Otićiću , pa makar morala nekog da ubijem.
Miloš: Ok, ali stojiš sa strane i ćutiš. Oni su sposobni prebiti i rođenu majku.
Ja: Ok, ali i ti pazi. Budu li preterali zovem policiju.
Miloš: Ako pozoveš policiju i ja sam nadrljao.
Ja: Jao da. Ok.
Otišli smo na nastavu i ja sam Andrijani ispričala sve što se izdešavalo sa Petrom.
•Posle škole•
Našla sam se sa Milošem i otišli smo u tu ulicu.
Ulica je mala i mračna.
Miloš: Stani tu! Ne smeš dalje.
Ja: Ok.
Miloš p.o.v.
Krenuo sam napred i čuo Anđelin glas.
Anđela: Miloše! Pazi!
U tom trenutku sam osetio jak udarac u glavu i sve mi se zacrnilo pred očima.
