Trening je počeo. Sve vreme sam gledala, moglo bi se reći zurila, u Miloša. Ubacio je loptu u koš, pogledao u mene i namiguo na šta sam se ja nasmejala.
Trening je gotov i ja čekam Miloša ispred svlačionice.
Prišao mi je Nikola.
Nikola: Drug ti još nije spreman.
Ja: Ma nema veze.
U tom trenutku je došao Miloš.
Miloš: Hej! Spreman sam.
Ja: Konačno, i onda meni treba 100 godina da se spremim.
Svi smo se nasmejali.
Krenuli smo kući i Nikola sa nama. Prvo smo otpratili Nikolu kući. Začudila sam se kad smo stali ispred Miine kuće, ali sam se pravila da je sve normalno.
Nikola: Ajde Ćao! Vidimo se.
Miloš i ja: Ćao!
Nikola je otišao, a Miloš i ja smo krenuli ka mojoj kući. Danas je filmsko veče i Andrijana i Miloš dolaze kod nas. Anđelo priprema kokice, a Andrijana je na putu osim ako već nije i stigla.
Miloš i ja smo ćutali, ali sam ja odlučila da prekinem tu tišinu.
Ja: Kako to da smo se sa Nikolom pozdravili baš kod Miine kuće?
Miloš: Nisam stigao ranije da ti kažem. On je Miin stariji brat i moj najbolji drug.
Ja: Molim?
Miloš: Ne brini. On je potpuna suprotnost njegovoj sestri i ne radi prljave poslove za njegove roditelje.
Ja: Ok.
Stigli smo kući.
Andrijana sedi na kauču, a Anđelo je u kuhinji i sprema kokice.
Ja: Hej! Stigli smo.
Andrijana je došla do nas i zagrlila me.
Miloš: A mene niko ne grli...
Zagrlile smo ga istovremeno.
Svi smo se nasmejali i otišli na kauč. Došao je Anđelo sa dve pune posude kokica. Upalili smo film Midnight sun. Miloš me je zagrlio i ja sam naslonila glavu na njegovo rame. Prošlo je pola filma i ja sam već zaspala naslonjena na Miloša, u njegovom zagrljaju se osećam tako toplo i sigurno.
Miloš p.o.v.
Anđela je zaspala naslonjena na mene. Prelepa je dok spava. Bilo mi je žao da je budim, pa sam je uzeo u naručje i odneo u njenu sobu. spustio sam je na krevet i vratio se u dnevnu sobu. Spustio sam je na krevet i vratio se u dnevnu. U dnevnoj sam zatekao Anđela i Andrijanu kako spavaju. Nisam hteo da ih budim, pa sam samo izašao i krenuo kući.
Stigao sam kući, a u dnevnoj sam video Miu i Petra kako gledaju film.
Ja: E...
Petar: Pa vidi ko je konačno došao od devojke...
Ja: Nije mi devojka.
Mia: Znači mogu da kažem svima da je slobodna?
Ja: Naravno da ne!
Počeli su da se smeju.
Ja: Ma terajte se!
Otišao sam u svoju sobu.
Mrzim što su se njih dvoje našli. Oboje su užasni.
Meni se Anđela mnogo sviđa. Trenutno je uskršnji raspust, pa nema škole. Sutra Anđelo pravi roštilj, pa ću taman tad Anđeli reći sve.
Legao sam da spavam, jer je već kasno.
~Jutro~
Budim se i odmah mi misli odlutaju na Anđelu. Zanima me koja će biti njena reakcija kad joj kažem.
Obukao sam se i krenuo.
Nije mi trebalo dugo. Stigao sam i pozvonio. Anđela mi je otvorila i skočila mi u zagrljaj.
Ja: Hej! Pazi da me ne udaviš.
Anđela: Jao izvini.
Razdvojili smo se, pa ušli u kuću. Tamo su već bili: Aleksa, Luka i Andrijana.
Ja: Hej ljudi!
Anđela p.o.v.
Pozdravili su se i seli smo na kauč.
Aleksa: Is/iz?
Svi: Ajde.
Miloš: Čekaj! Gde je Anđelo?
Ja: U dvorištu je. Sprema roštilj.
U tom trenutku je u kuću uleteo mokri Anđelo.
Ja: Šta se desilo? Zašto si mokar?
Anđelo: Počeo je pljusak.
Ja: O ne... Sad nema ništa od roštilja.
Miloš: Pa nema veze. Ovde je toplo i ušuškan, pa možemo i da odgledamo neki film.
Ja: A baš sam se radovala roštilju.
Miloš: Biće i drugih prilika, a sad dođi hitno je.
Ja: Ok.
Odvukao me je u moju sobu.
Ja: Šta je bilo?
Miloš: Ovako. Ti se meni mnogo sviđaš.
Ja: I ti meni.
Miloš: Da li hoćeš da budeš moja devojka?
Ja: Miloše, pa ne znam, morala bi da razmislim.
Miloš: Anđo...
Ja: Razmislila sam...
