Istrčala sam iz kola i zagrlila ga to je bio Aleksa.
Petar p.o.v
Otišao sam do Anđeline kuće da vidim kako je pošto mi je Luka sve rekao.
Bio sam preko puta njene kuće i već mi je bilo dosta. Vidim Anđelu kako grli nekog klinca. Pobesneo sam i počeo da trčim.😡😭
Andrijana p.o.v
Izlazim iz kola. Preko puta vidim nekog dečaka koji potpuno odgovara Petru po tome kako ga je Anđela opisala. Otrčala sam do Anđele.
Ja: Hej, zar ono nije Petar?-pokazala sam na dečaka preko puta
Anđela: Jeste. Idem da mu se javim.
Anđela p.o.v
Trčim što brže mogu kako bi stigla Petra. Stigla sam ga.
Ja: Hej!
Petar: Hej
Stali smo.
Ja: Otkud ti ovde?
Petar: Hteo sam da te vidim. Luka mi je javio. Primi moje saučešće.
Ja: Hvala. Nego što nisi došao ispred kuće?
Petar: Ma video sam da imaš društvo, pa rek'o da ne smetam.
Ja: Ma to je Aleksa, moj drug. Što bi smetao?
Petar: Ne znam.
Ja: Okej. Oćeš da dođeš, tata i ja smo se do sad pakovali i dobro bi nam došao odmor.
Petar: Okej, ajde.
Prešli smo put i došli do kuće. Andrijana, Aleksa i tata su nas čekali ispred. Ušli smo i odmah seli na kauč u dnevnoj sobi.
Ja: Aleksa, kako si ti saznao?
Aleksa: Andrijana mi je javila. Primite moje saučešće.
Ja i tata: Hvala.
Ja: Da li je neko javio Marku?
Andrijana i Aleksa: Nismo mi.
Aleksa: Mislim da nije ni Luka.
Ja: Okej. Idem odmah da ga zovem.
Otrčala sam do kupatila i pozvala Marka.
*razgovor*
Ja: Hej!
Marko: Hej!
Ja: Znači niko ti nije javio?
Marko: Šta mi niko nije javio? Anđo šta se dešava?
Ja: Marko, mama je imala saobraćajku i bila je u bolnici...
Marko: O bože.
Ja: Nije preživela.
Marko: Molim!
Ja: Kad joj se stabilizovalo stanje dobila je srčani udar i umrla.
Marko: O bože. Primi moje saučešće.
Ja: Hvala.
Marko: Gde si ti sad?
Ja: Kod kuće. Što?
Marko: Ako hoćeš, mogu da dođem.
Ja: Može, ovde su već: Aleksa, moj tata, Andrijana i Petar.
Marko: Okej tu sam za 15 minuta.
Ja: Okej. Ćao!
Marko: Ćao!
