30. Deo
Ja: Petre, šta hoćeš?
Petar: Hoću da porazgovaramo.
Ja: Petre, nemamo o čemu da razgovaramo.
Petar: Molim te. Samo dođi kod mene.
Ja: Dobro.
*kraj razgovora*
Ne mogu da verujem na šta sam pristala. Ništa, sad moram da idem. Otišla sam u sobu.
Andrijana: E gde ideš?
Rekla je to dok sam ja preturala po ormaru.
Ja: Petar me je zvao da odem kod njega.
Andrijana: Ok. Idemo onda Mia i ja kući.
Ja: Važi.
Mia: Ćao.
Ja: Ćao.
Ispratila sam ih, pa se vratila u sobu da se spremim.
Završila sam i krenula, ali me zaustavlja Anđelov glas.
Anđelo: E gde ideš?
Ja: Kod Petra. Hoće da popričamo.
Anđelo: Pazi se! Ćao.
Ja: Hoću. Ćao.
Izašla sam iz kuće i krenula ka Petrovoj.
Kad sam stigla, pokucala sam, a vrata mi je otvorio jedan dečak otprilike godinu dana stariji od nas. Pre sladak je.
X: Ćao. Ja sam Miloš, Petrov brat.
Ja: Ćao. Ja sam Anđela.
Miloš: Znam. Petar stalno priča o tebi. Uđi.
Ušla sam.
Miloš: Moram priznati da si mnogo lepša u stvarnosti, nego u pričama mog brata.
Ja: Hvala.
Miloš: Imam nešto da ti kažem i ozbiljno je...
Ja: Reci.
Miloš: Pazi ovako, moj brat je ogromni ženskaroš. Petar menja devojke na svakih nedelju dana.
Ja: Znam. Zamenio me je za najveću ku*** u našoj školi.
Miloš: Znam i to.
Ja: Kako?
Miloš: Rekao mi je. Neka Mia.
Ja: Ne mogu da verujem. Nema veze. Idem sad kod njega.
Miloš mi je pokazao gde je Petrova soba. Miloš izgleda baš gotivno.
Ušla sam kod Petra i on je krenuo da me zagrli, ali sam se ja izmakla.
Petar: Nisam te ni zvao da se pomirimo, ali sam mislio da možemo biti drugari.
Ja: Ja mislim da ne možemo. Sad me izvini imam pametnija posla. Ćao!
Petar: Ja...
Nije stigao da završi rečenicu jer sam izletela iz sobe.
Ja: Kako uopšte može i da pomisli da budemo prijatelji, posle svega?-pričala sam besno sebi u bradu
Od jednom sam se skucala u nekoga. Podigla sam pogled i videla Miloša. Dosta je viši od mene.
Ja: Izvini, molim te.
Miloš: Ma ništa. Vidim da te je moj brat iznervirao.
Ja: Ma, hoće posle svega da budemo prijatelji.
Miloš: Moj savet ti je da ga odjebeš. Lik je povredio toliko devojčica.
Ja: Znam. Moram da idem. Vidimo se.
Miloš: Čekaj. Oćeš sutra zajedno u školu?
Ja: Što da ne?
Miloš: Imaš moj broj. Petar te je zvao sa mog broja.
Ja: Ok. Čujemo se.
Miloš: Ćao!
Otišla sam kući i odmah legla da spavam jer sam premorena.
~Jutro~
Budi me zvuk zvona na telefonu i bezvoljno se javljam. Nisam ni pogledala ko je.
*razgovor*
Ja: Šta?
X: Dobro jutro i tebi.
Ja: Miloše! Dobro jutro.
Miloš: Ma zajebavam se. Si spremna za školu? Zakasnićemo.
