To je bila Andrijana.
Ja: Hej... O...otkud ti ovde?
Andrijana: Uz sve što se desilo, zamolila sam roditelje da me premeste u tvoju školu. Prvo da bi tebe oraspoložila dobrim vestima i iznenađenjem, a drugo oni moji u odeljenju baš i nisu najnormalniji, pa eto me.
Ja: Nemogu da verujem.-krenule su mi suze od sreće.-Znaš kako sam srećna.
Andrijana: Znam i ja sam.
Ja: Reci mi samo da idemo i zajedno u odeljenje i počeću da vrištim.
Andrijana: Pa...
Ja: Ma daj, nije fer.
Andrijana: NARAVNO DA IDEMOOO!-prodrala se
Počele smo da skačemo od sreće.
Zvoni za početak časa i mi ulazimo u učionicu.
Andrijana: Pazi samo da me Luka ne vidi, ni on nije znao.
Ja: Okej.
Dašla je nastavnica (razredna).
Razredna: Dobro jutro razrede!
Svi: Dobro jutro razredna!
Razredna: Imam jedno obaveštenje... Imamo novu učenicu.-pokazala je na Andrijanu.-Hoćeš da nam se predstaviš.
Andrijana (ustala je): Ćao svima. Ja sam Andrijana.
Razredna: Super. Vidim da već znaš Anđelu, pa ona može da te uputi gde se šta nalazi u školi, ali molim vas, ne sad. Moramo da radimo, imamo danas veoma bitnu lekciju.
Andrijana: Uredu.
Za vreme časa mi je Luka dodao papirić na kome je pisalo „Da li si znala da Andrijana dolazi u našu školu?" Napisala sam mu „Nisam znala. Jutros me je iznenadila na ulazu u školu." Vratila sam mu papirić. Pročitao je, pogledao me i samo klimnuo glavom.
Prošao je čas. Izašli smo i otišli do sledeće učionice. Andrijana i ja smo sve vreme zajedno. Prišao nam je Luka.
Luka: Hej! Otkud ti ovde?
Andrijana mu je sve ispričala.
Luka: Aha... Super.
Luka se okrenuo i otišao, a Andrijana i ja nastavljamo sa pričom.
Ja: E moram da ti pričam...
Andrijana: Prvo ja tebe nešto da pitam...
Ja: Okej. Ajde.
Andrijana: Primetila sam da stalno gledaš u Petra. Da li misliš da to možda smeta Luki? Mislim ništa te ne osuđujem, samo pitam.
Ja: Pa...
