27. Deo
Ja: Kakve loše vesti?
Andrijana: Čula sam Marka kako te ogovara.
Ja: ŠTA?!
Andrijana: Oladi.
Ja: Kako da oladim? Poznajemo se od 2. razreda, a on ovako. Ne mogu da verujem.
Andrijana: Ok. Nemoj da se nerviraš zbog budale. Mene je ogovarao pa sam izignorisala i pravim se da ništa ne znam.
Ja: Ok. Ja neću pričati sa njim dok mi se ne izvini.
Andrijana: Ok.
*kraj razgovora*
Nisam više imala snage, pa sam legla na krevet i tako zaspala.
~Jutro~
Budim se užasno gladna. Da li je moguće da sam prespavala ceo jučerašnji dan? Nema veze, idem da se spremam za školu. Obavila sam ličnu higijenu i obukla svoju omiljenu kombinaciju, helanke, majica kratkih rukava i gornji deo trenerke. Sišla sam na doručak.
Ja: Dobro jutro! Kako to da si ti budan u ovo doba?
Anđelo: Ma nisam mogao više da spavam.
Ja: Ok. Šta je za doručak?
Anđelo: U ovo doba, kašika eurokrema. Pogledaj na sat.
Pogledala sam na sat. U jebote, već je 7.30. Uzela sam kašiku krema i krenula.
Ja: Ćao!-rekla sam na izlasku
Anđelo: Ćao!
Trčim koliko me noge nose, jer treba da se nađem sa Lukom, Andrijanom i Petrom, a kasnim.
To! Konačno sam stigla.
Ja: Hej!
Luka, Andrijana i Petar: Hej!
Luka: Konačno si stigla, budalice.
Pogledala sam ga začuđeno isto kao i Petar.
Luka: Ajde, lepotice. Oćemo li ili ne?
Ja: Idemo...
Krenuli smo ka školi, a Luka se celim putem čudno ponaša. Sve vreme mi govori: lepotice, mala, budalice,... Obično me zove Anđo ili Anđela, ali nikad ovako.
Andrijana: Pa Anđela mi je rekla novosti od juče, a šta ima novo kod vas dvojice?
Petar: Mislim da imam novu simpatiju...
Ja: Me zezaš?!
Rekla sam to i pustila mu ruku, jer smo se do malo pre držali za iste, prepletenih prstiju.
Petar: Da. Hteo sam da vidim tvoju reakciju.
Namrštila sam se.
Petar: Da li si sad ljuta? Pa niko ne može tebe da zameni.
Došao je i zagrlio me na šta sam se nasmejala i poljubila ga u obraz.
Stigli smo u školu i prizor koji smo videli nam se zgadio.
