[5 meseci kasnije/Miloš p.o.v.]
Sedim u Anđelinoj sobi u bolnici.
Poslednjih par meseci je bilo teško. Upao sam u depresiju i nije me bilo briga ni za šta i ni za koga i stopirao sam treninge, pa nisam imao na čemu da iskalim svu tu ljutnju koju imam u sebi... Andrijana svakim danom sve više plače, probala je i da se ubije, ali ju je Stefan zaustavio... mislim da ima nešto između njih. Luka i Aleksa su se pobili sa Markom zbog svega što je uradio, a na posletku i njih dvojicu izdao. Aleksa se sve više druži sa Sofijom i mislim da se i on njoj sviđa. Luka se drži, ali mu se u očima vidi da je tužan. Anđelo je u svađi sa ocem i niko ne zna razlog. Marka nismo videli od te tuče, mislim da je sad u maloletničkom.
Opet sam pogledao Anđelu i suze su krenule da teku, same od sebe. Nisam mogao š ih kontrolišem...
Anđela p.o.v.
Otvaram oči i prvih par trenutaka je sve mutno. Polako počnem da trepćem i pogledam oko sebe. Vidim da sam u bolnici zbog svih aparata koji su privezani za mene. Pogleda prebacim na Miloša, koji je sedeo na stolici do mog kreveta.
Miloš: Konačno si se probudila... Molim te, reci mi da me se sećaš...-rekao je zabrinuto
Odlučila sam da ga zezam...
Ja: Šta se desilo? Što sam u bolnici? Ko si ti? Gde je Petar?
Milošu je krenula suza iz oka...
Miloš: Da li si me stvarno zaboravila? Anđo to sam ja Miloš...
Počeo je da plače i ja nisam mogla da izdržim da ga gledam takvog...
Ja: Samo se šalim...
Miloš: Nemoj da se zezaš tako!
Ustao je sa stolice i došao do mene. Zagrlio me je, uzvratila sam i poljubila ga.
Ja: Izvini...
Miloš: Ma nema veze. Drago mi je da me se sećaš. Doktor je rekao da se nekih stvari možda nećeš sećati...
Ja: Ne brini sećam se svega.
Miloš: Drago mi je... Idem po doktora da mu kažem da si se probudila.
Izašao je iz sobe, a nakon nekoliko minuta se vratio i sa njim je bio doktor.
Doktor: Dobar dan! Vidim da ste se probudili.
Ja: Dobar dan i Vama! Jesam.
Doktor: Super. Da Vam izvadimo krv i možete ići kući.
Ja: U redu.
Došla je sestra i izvadila mi krv, pa sam se spakovala i izašli smo iz bolnice.
Ja: Miloše, da li si nekome javio da sam se probudila?
Miloš: Ne.
Ja: Super. Ima da iz iznenadim.
Miloš: Važi.
Ja: Čekaj! Koji je mesec? Koliko dugo sam u komi? Od uzbuđenja sam zaboravila da te pitam.
Miloš: Bila si u komi 5 meseci. Sad je 15. Avgust.
Ja: O bože. Već je i letnji raspust skoro gotov, a i meni je uskoro rođendan.
Miloš: Da li je bitno koji je mesec? Bitno je da si se probudila!
Ja: U redu. Samo sam pitala. Gde su sad svi?
Miloš: Andrijana, Luka i Aleksa su kod Anđela. Marko je bio u bolnici kad su te udarila kola, ali je par nedelja kasnije izdao Aleksu i Luku i pobio se sa njima, sad ne znamo gde je. Anđelo se iz nekog razloga posvađao sa vašim tatom i sad živi u svom stanu. Andrijana je pokušala da se ubije, ali ju je Stefan iz vašeg odeljenja zaustavio, mislim da ima nešto između njih. Luka je snužden zbog svega što ti se desilo. Aleksa se sve više druži sa Sofijom, a mislim i da se on njoj sviđa.
Ja: A šta je sa tobom? Kako si ti poslednjih par meseci?
Miloš: Upravo si me izvukla iz depresije, pa zaključi kako sam bio...
Ja: Nadam se da će se svi obradovati kad me vide.
Miloš: Sigurno hoće. E da, nisam ti rekao. Nikola je bio da te obiđe par puta...
Ja: Lepo od njega...
Miloš: Oćeš da ga pozovem da dođe, da i njega iznenadiš?
Ja: Može.
Nakon pola sata smo stigli do jedne, malo novije, zgrade. Ušli smo i Miloš je pozvao lift. Kad je lift stigao ušli smo i Miloš je ukucao broj sprata. Liftu nije trebalo dugo i za jedno 2-3 minuta smo bili na određenom spratu.
Stali smo ispred jednih vrata.
Ja: Ajde ti pozvoni, a ja ću se sakriti iza zida i kad oni otvore ja ću iskočiti.
Miloš: Ajde.
Sakrila sam se iza zida, a Miloš je pozvonio. Čula sam Anđelov glas, nadala sam se da će on biti prvi.
Anđelo: E brate! Kako mi je sestra.
Išetala sam iza zida.
Ja: Zašto je lično ne pitaš?
Ajde svi vote i komentar (po mogućstvu opširni). Volim vasss🥰🥰🥰
