38. Deo

11 1 2
                                    

Miloš je stajao ispred vrata skroz prebledeo i sa ogromnim podočnjacima.
Ja: Pa dobro bre dete da li si ti normalan? Ako se probudi i vidi te ovakvog ima da poludi... Šta si uradio?
Miloš: Anđelo opusti se... Spavao sam u bolnici nije ništa strašno.
Ja: Dobro... Sad idi kući i odmori se kako treba!
Miloš: Ali...
Ja: Nema ali! Vozim te kući. SAD!
Miloš: Dobro...
Ušli smo u kola i ja sam ga odvezao kući.
Miloš p.o.v.
Anđelo me je dovezao kući. Kad sam ušao na vratima su me čekali roditelji, vidim da su ljuti.
Tata: Gde si ti celu noć?!
Ja: Bio sam u bolnici.
Mama: Molim?
Ja: Anđelu su udarila kola i nisam mogao da je ostavim.
Mama: Jao, siroto dete... Kako možemo da joj pomognemo?
Ja: Nemožemo ništa da uradimo u komi je i ne zna se kad će se probuditi... a kad se probudi najverovatnije će izgubiti delove sećanja...
Mama: Jao bože. Jel privremeno ili za stalno?
Ja: Nismo sigurni...
Mama: Pa možemo li da je vidimo.
Ja: Naravno.
Tata: Idemo odmah. Ona je bila tu za nas kad si se ti onesvestio, bićemo i mi za nju.
Ja: Važi.
Odmah su se obuli. Seli smo u kola i za nekih 15-ak minuta smo bili ispred bolnice. Javili smo se na šalteru i otišli do Anđeline sobe. U sobi je bilo celo društvo. Začudio sam se kad sam video Marka.
Ja: Hej ljudi! Odkud ti ovde?-obratio sam se Marku
Marko: Drugarica mi je u komi.
Ja: Ok.
Andrijana: A šta ćeš ti ovde? Zar ti nisam rekla da ideš kući da se odmoriš?
Ja: Jesi, ali kad sam stigao i rekao sve mojim roditeljima, oni su htele i da dođu.
U tom trenutku su ušli moji roditelji.
Svi: Dobar dan, gospodine i gospođo Marković.
Moji roditelji: Dobar dan, deco.
Mama: Kako je Anđa?
Prišla je krevetu.
Andrijana: U komi je...
Rekla je i pognula glavu, a kristalna suza joj se slivala niz obraz.
Ušao je doktor.
Doktor: Dobar dan! Da li je neko obavestio njenog oca?
U tom trenutku se neki čovek zaustavio na vratima, a Anđelo je ustao i zagrlio ga.
Pretpostavljam da im je to tata...
X: Dobar dan! Ja sam Ivan Stevanović.
Doktor: U redu. Verujem da Vam je sin već sve rekao.
G. Stevanović: Jeste.
Doktor: U redu. Pođite zamnom.
Izašli su iz sobe, a mi smo ostali kod Anđelinog kreveta.

Nadam se da vam se sviđa deo. Ostavite vote i komentar (ako može opširan). Hvala✨✨✨

Život je lepWhere stories live. Discover now