Konačno sam kod kuće. Dobro je, nisam više mogla da izdržim onu tišinu.
Zovem Andrijanu, odmah se javlja.
*razgovor*
Ja: Hej!
Andrijana: Hej!
Ja: Moram da ti pričam.
Andrijana: Ajde.
Ja: Sviđam se Petru, rekao mi je neposredno pre nego što mi se izvinio.
Andrijana: Super.
Ja: A posle kad sam pričala sa Lukom i kad sam mu rekla ponašao se baš čudno u vezi toga.
Andrijana: Okej... Ovo ne znaš i nisi čula od mene, ali ti se Luki sviđaš i to odavno. Mislim da je zbog toga bio takav.
Ja: Ma daj, ne lupetaj. Luka i ja smo drugari od malena, nemoguće da mu se sviđam.
Andrijana: Da li bi se šalila sa ovim?
Ja: Znam da nebi, ali mi je potpuno nemoguće.
Andrijana: Okej, ali ja sam ti lepo rekla, a u ostalom Luka mi je sam priznao.
Ja: Dobro, verujem ti. Nebrini, praviću se da ništa ne znam.
Andrijana: Okej. Ajde sad moram da idem da učim pa se čujemo kasnije.
Ja: Važi. Moram i ja. Ćao!
Andrijana: Ćao!
*kraj razgovora*
Idem u moju sobu, uzimam knjigu iz istorije i krećem sa učenjem.
Provela sam tako 1h čitajući i još 30 minuta ponavljajući. Dok nisam dosadila više sama sebi s učenjem. Idem do kuhinje da napravim toplu čokoladu.
Napravila sam toplu čokoladu i idem u sobu po blok za crtanje i u dvorište na klupi da crtam.
Sedim tako u dvorištu i crtam dok ne padne mrak. Pao je mrak i ja sam ušla, taman je i tata stigao sa posla.
Večerali smo. Posle večere sam otišla u sobu, legla sam na krevet i gledala netflix na laptopu. Zaspala sam u pola filma.
Jutro je, budim se i pogledam na sat 7.30. Skočila sam iz kreveta, na brzinu se spremila, otrčala da se javim tati.
Ja: Ćao, tata! Zakasniću u školu.-doviknula sam mu izlazeći iz kuće.
Tata: Čekaj, uzmi doručak za poneti.-rekao je
Ja: A, da.-vraćam se uzimam doručak, grlim tatu i trčim do garaže po bicikl.
Ja mislim da u životu brže nisam vozila.
8.00: Stigla sam. Vezujem bicikl i ulazim u školu.
Kad sam ušla neko mi pritrčava i grli me sa leđa...
