Poziv je od Petra. Javljam se.
*razgovor*
Petar: Hej!
Ja: Hej!
Petar: Šta radiš?
Ja: Ništa. Evo sedim u dvorištu. Ti?
Petar: Ništa. Nego hteo sam da te pitam, da li bi možda htela do parka?
Ja: Može. Samo reci kad i gde ćemo se naći.
Petar: U 5.00 na ulazu u park.
Ja: Uredu. Vidimo se.
Petar: Vidimo se.
*kraj razgovora*
Uzbuđena sam. Počela bi da vrištim, ali umesto toga zovem Andrijanu. Javila se.
*razgovor*
Andrijana: Hej!
Ja: Hej! Nećeš verovati šta se desilo.
Andrijana: Ajde pričaj.
Ja: Prvo, imam jedno pitanje. Da li možeš odmah da dođeš kod mene?
Andrijana: Da. Što?
Ja: Pa, treba mi pomoć oko spremanja.
Andrijana: Spremanja? Za šta?
Ja: Petar me je pozvao u park.
Andrijana: To su sjajne vesti. Kod tebe sam za 20 minuta.
Ja: Okej. Ćao!
Andrijana: Ćao!
*kraj razgovora*
Idem do sobe, vadim par stvari iz ormara i stavljam ih na krevet.
Prošlo je 20 minuta i čujem zvono na vratima. Idem da otvorim. Andrijana ulazi.
Ja: Hej!
Andrijana: Hej!
Ja: Idemo u moju sobu. Izabrala sam par stvari pa ćeš mi ti reći šta je najlepše.
Andrijana: Okej.
Otišle smo u moju sobu i Andrijana je izabrala farmerke, majčicu i teksas jaknu.
Presvukla sam se.
16.30: Andrijana je krenula kući, a ja u park. Stigla sam u park. Petar me čeka na ulazu.
Petar: Hej!
Ja: Hej!
Petar: Ajde idemo na klupu da sednemo.
Ja: Okej.
Otišli smo do klupe pored potočića i seli.
Petar: Moram nešto da ti kažem.
Ja: I ja tebi.
Petar: Okej. Ali prvo ja. Slušaj stvarno mi se sviđaš.
Ja: I ti meni.
Osmehnuo se. Uzvratila sam mu smeškom.
Približio mi se, a onda me je zagrlio i ja sam njega.
Dugo smo sedeli tako u zagrljaju.
Posle smo odlučili da se prošetamo još malo po parku. Šetamo i odjednom osetim topao dodir na svojoj ruci. Petar me je uhvatio za ruku. Nasmešila sam se. Šetali smo tako po parku dok nije pao mrak, onda smo morali da krenemo kući.
Petar me je otpratio do kuće. Ispred kuće smo. Opet se grlimo. Razdvajamo se i ja krećem unutra.
Petar: Čekaj!
