26. Deo
Petar: Ovako, Anđela je mirno sedela na svome mestu, kad je Mia došla i počela da joj preti. Luka i ja smo im prišli i pitali šta se dešava, a Anđela je rekla kako joj je Mia pretila. Posle par minuta kako su se svađale, Mia joj je rekla da ide da je tuži mami, a svi znamo šta se desilo. Anđela nije mogla više da izdrži i udarila je Miu u stomak, pa je Mia pala na pod.
Direktor: Mia, da li je to istina?
Mia: Pa...
Direktor: Mia!
Mia: Jeste.
Direktor: To nije u redu sa tvoje strane, ali ni ti Anđela nisi smela tako da odreaguješ. Anđela, žao mi je, ali moram da ti dam ukor i pozovem tvog oca na razgovor. Ne brini, ni Mia neće biti pošteđena, isto dobija ukor zbog psihičkog nasilja i njeni roditelji dolaze isto na razgovor.
Ja: Direktore, ja se izvinjavam, moj tata je trenutno van grada. Da li može moj stariji, punoletni, brat da dođe umesto tate?
Direktor: Naravno. Sad se svi vratite na čas.
Vratili smo se na čas.
Kad je prošla škola otišli smo kući.
Kad sam ušla u kuću Anđelo je počeo da se dere na mene. Izgleda da su ga zvali iz škole.
Anđelo: KAKO SI MOGLA DA SE POBIJEŠ?! DA LI SI NORMALNA?! SAD IMAŠ UKOR! KOJI JE RAZLOG DA BIJEŠ TU DEVOJKU?!
Ja: Spomenula je mamu, u podsmevanju.
Počela sam da plačem, a on me je zagrlio.
Anđelo: Izvini, nisam znao. Oprosti što sam vikao.
Ja: Nema veze. Iskreno mi je drago što sam je tako prebila. Zaslužila je.
Anđelo: Ok. Nemoj da ti se ponovi. Važi?
Ja: Važi. Znaš ko me je branio?
Anđelo: Ko?
Ja: Petar.
Anđelo: I jao.-prevrnuo je očima
Nasmejala sam se.
Otišla sam u sobu i pozvala Andrijanu.
*razgovor*
Ja: Hej! Što nisi bila danas u školi?
Andrijana: Hej! Nisam mogla. Nije mi bilo dobro. Šta ima novo?
Ja: Prebila sam Miu i dobila ukor.
Andrijana: Što?
Sve sam joj ispričala.
Andrijana: Ne mogu da verujem. Dobro si je prebila.
Ja: Znam.
Andrijana: Pripazi, samo. Znaš i sama da može da smota svakog dečka.
Ja: Znam. Dolaziš sutra u školu?
Andrijana: Dolazim.
Ja: Ok. Ćao!
Andrijana: Čekaj! Imam loše vesti...
