Ja: Znam da je deo opklade, ali nije u redu.
Aleksa: Da jeste.
Ja: Ne, nije. Ti dobiješ šta hoćeš, a ja ću izgubiti dečka.
Aleksa: Ajde. Ne smeš da odustaneš. Opklada je opklada.
Ja: Ok. Ako ćemo tako, uradiću to.
Okrenula sam se ka Nikoli.
Ja: Hej! Dogovor je dogovor.
Nikola: Ok.
Prišli smo jedno drugom i poljubili se. Ubrzo smo se razdvojili i okrenula sam se ka Aleksi.
Ja : Srećan?
Aleksa: Da...
Otišao je do Sofije i zagrlio je.
Aleksa: I to veoma.
Miloš me gleda, očima punim besa i ljubomore. Samo se okrenuo i počeo da trči, potrčala sam za njim.
Ja: Miloše, stani, molim te...
Dozivala sam ga, ali nije hteo da stane. Krenu je ka ulici, nije gledao. Iz daleka sam videla kola i požurila da ga zaustavim. Povukla sam ga za ruku, taman kad je krenuo da zakorači.
Kako sam ga povukla okrenuo se ka meni. Dele nas milimetri.
Ja: Izvini molim te. Nisam trebala da prihvatim opkladu. Nisam...
Prekinuo me je poljupcem.
Miloš: Ajde ćuti malo.-rekao je to tako slatko, dok mu se osmeh ocrtavao na licu
Njegov osmeh me čini srećnom.
Zagrlili smo se, a onda se vratili kod ostalih.
Nikola je šapnuo nešto Milošu, to mu je izmamilo još veći osmeh.
Ja: Šta se desilo?
Miloš: Ništa...
Ja: Ok.
Miloš p.o.v.
Planiramo Anđeli zabavu iznenađenja.
Nikola p.o.v.
Da li je moguće koliko sam ljubomoran na svog najboljeg druga.
(10 dana kasnije)
Anđela p.o.v.
~Jutro~
Danas je moj rođendan.
Budim se, oblačim se, obavljam higijenu i odem kod Anđela u sobu.
Još smo u njegovom stanu, ali tata zna da sam budna.
Ulazim u Anđelovu sobu, a on leži na krevetu i igra igrice na X-box-u.
Ja: Hej, Anđelo!
Skroz me je izignorisao.
Zaletela sam se i skočila na njega.
Anđelo: Alo bre! Si luda? Skloni se! To boli.
Ja: Nemoj da se dereš na mene!
Anđelo: Izvini.
Zagrlio me je, pa sam otišla u kuhinju. Napravila sam nam palačinke i pozvala Anđela da dođe, kako bi jeli.
Posle doručka sam zvala Andrijanu da idemo do parka, ali nažalost nije mogla. Smorila sam se, pa sam otišla u moju sobu i gledala neki film na laptopu.
Odjednom čujem zvono na vratima.
Anđelo: Ja ću!
Ja: Ok.
Čulo se otvaranje i malo nakon toga dranje.
To je tata, prepoznajem mu glas.
Tata: Pusti me da je vidim.
Anđelo: Videćeš je. Kad dođe da spakuje sve stvari, kako bi se konačno preselila.
Tata: Hoću danas da je vidim.
Posle te rečenice sam čula samo škripanje parketa i kucanje na mojim vratima.
Ja: Uđi!
Anđelo je provirio i rekao...
Anđelo: Imaš posetu.
Ja: Nek uđe.
Pauzirala sam film i odložila laptop sa strane.
U sobu je ušao tata.
Tata: Tu je tatina slavljenica.
Ja: Tu sam.-rekla sam snuždeno
Tata: Što si tužna?
Ja: Ma ništa. Gledala sam neki film.
Tata: Ok.
Poljubio me je u čelo i izašao iz sobe, a onda i iz stana.
Anđelo je ušao uz sobu.
Anđelo: Hej!
Ja: Hej!
Anđelo: Budi spremna u 19h vodim te negde.
Ja: Gde i što?
Anđelo: To je iznenađenje i jer mi se može.
Ja: Ok.
Izašao je iz sobe. Pogledala sam na sat i videla da je tek 14h. Taman!
Otišla sam u kupatilo i natenane imala penušavu kupku. Bila sam u kupatilu, prala kosu i odmarala se oko 2 sata. Posle sam namazala nokte belim lakom i našla koju ću haljinu obući i uz nju starke. Kosu sam uvila u opuštene lokne i nisam stavljala šminku, samo labelo.
18.30 je i ja završavam sa poslednjim slojem laka za nokte i oblačim haljinu.
Čujem kucanje.
Ja: Napred!
Anđelo je ušao u sobu.
Anđelo: Sekice, preslatka si.
Ja: Hvala.
Vezao mi je neki povez preko očiju, kroz koji ne mogu da vidim.
Ja: Čemu ovo?
Anđelo: Za iznenađenje.
Ja: Ok.
Odveo me je do njegovih kola i nakon par minuta vožnje...
Anđelo: Stigli smo.
Pomogao mi je da izađem iz kola i počeo da me usmerava, ka iznenađenju pretpostavljam.
Neko je počeo da mi skida povez i slučajno me počupao.
Ja: Hej! Anđelo, pazi malo!
X: Pogađaj ponovo.
Skinuo mi je povez i to je bio Miloš.
Zagrlila sam ga, pokazao mi je da se okrenem što sam i uradila.
Svi: IZNENAĐENJE!
Ja: Hvala...
Sve sam ih zagrlila. Tu su bili: Andrijana, Miloš, Anđelo, Nikola, Luka, Aleksa, Stefan i Sofija.
Andrijana i Stefan su se držali za ruke.
Andrijana: Anđo, moram nešto da ti kažem...
Ja: Vas dvoje ste zajedno.
Andrijana: Kako znaš?
Ja: Vidi se iz aviona.
Andrijana: Ok.
Iznenađenje su pripremili na mom omiljenom mestu, u parku.
Pustili smo muziku na bluetooth zvučnika i plesali i pevali.
U jednom trenutku me je neko povukao za ruku, okrenula sam se i videla Miloša.
Ja: Hej! Šta je bilo?
Miloš: Dođi...
Počeo je da trči i ja za njim.
Otišao je malo ispred.
Ja: Miloše, gde si?
Miloš: Ovde.
Otišla sam do njega. Stajao je na vrhu stena sa kojih se vidi ceo grad. Otišla sam do njega. Seli smo na klupicu.
Miloš: Nadam se da ti se sviđa.
Ja: Predivno je.
Već je mrak i vide se svetla grada.
Ja: Ovo je bio najbolji rođendan ikad, iako mama nije sa nama.
Suza je krenula da mi klizi niz obraz, ali Miloš ju je zaustavio. Približio se mom uvetu i šapnuo...
Miloš: Princeze ne plaču.
Nasmejala sam se. Konačno sam opet srećna.
Ja: Hvala ti.
Miloš: Za šta?
Ja: Za sve...
Miloš: Ma ništa.
Poljubio me je.
Još malo smo sedeli na klupici i gledali u prelepi pogled koji se prostirao pred nama. Uskoro smo krenuli nazad, ali kad smo stigli nikog nije bilo.
Ja: Gde su svi?
Miloš: Ne znam...
Ja: Možda su otišli kod nas.
Miloš: Jao da... Ajde idemo kod vas.
Otišli smo u stan i bili smo u pravu, svi su tamo. U dnevnoj su postavljene vreće za spavanje, pa pretpostavljam da imamo prespavanjac.
Ja: Hej, kod kuće smo!
Anđelo: Setili ste se...
Ja: Da da...
