Marijana nam je donela grickalice, a ja sam javila tati da ću ostati kod Luke da učimo.
Nakon par sati učenja, konačno, sam krenula kući.
Kad sam stigla večerala sam i spremila se za spavanje, zato što sutra imamo test i ne želim da se uspavam.
~Jutro~
Probudila sam se u 6.30, taman da se natenane spremim za školu.
Taman sam završila spremanje, kad je Andrijana ušla u sobu.
Andrijana: Hej! Jesi spremna?
Ja: Jesam. Idemo.
Andrijana: Ajde.
Kad smo stigle u školu samo što mi oči nisu ispale.
Vidim Luku i Petra kako pričaju. Luka čak nema ni stisnute pesnice kao da se sprema da ubije Petra.
Andrijana i ja smo im prišle.
Ja: Šta se ovde dešava?
Luka: Pa sve smo raščistili i obojici je sve jasno.
Petar: Tako da smo sad drugari.
Ja: Ok.
Ušli smo u učionicu i test je počeo.
Posle časa sam krenula ka toaletu da popijem vode. Taman kad sam krenula da zađem za ćošak, neko se zakucao u mene. Pala sam na pod i kad sam otvorila oči videla sam Jovana.
Andrijana p.o.v.
Otišla sam da potražim Anđelu. Kad sam bila blizu ćoška, odjednom sam videla Anđelu na podu i nekog dečaka kako joj pruža ruku da ustane. Ona je sa smeškom na licu prihvatila i povukao ju je, a ona je ustala. Kada se dečak okrenuo videla sam da je to Jovan. Nisam mogla da verujem. Otišla sam kod Petra i Luke i sve im ispričala.
Petar: MOLIM!?-rekao je besno-Šta on ima da se sudara sa Anđelom? Slomiću mu svaku kost u telu.
Luka: Polako, brate. Oladi.
Petar: Okej, ali bolje mu je da se ne ponovi.
Anđela p.o.v.
Stojimo na hodniku i pričam sa Jovanom.
Jovan: Kako mogu da ti se odužim za ovo.
Setila sam se Andrijane.
Ja: Ma, nema potrebe.
Jovan: Ne, ne, insistiram.
Ja: Pa kad već insistiraš. Pitaj Andrijanu da prošetate do parka ili bilo gde.
Jovan: Ok, ako ću ti se tako odužiti.
Ja: Hoćeš.
Jovan: Ok. Reci Andrijani da se nađe samnom posle škole, ispred glavnog ulaza.
Ja: Ok.
Otrčala sam do učionice, pre nego što zvoni. Prišla sam Andrijani.
Ja: Jovan ti je rekao da se nađete ispred škole kasnije.
Andrijana: Čekaj, šta si uradila?
Ispričala sam joj sve u detalje.
Adrijana: Nemogu da verujem. Hvala ti. Kako da ti se odužim?
Ja: Danas mi se svi nešto odužuju. Zaboga samo idi i zabavi se.
Andrijana: Ok.
Andrijana p.o.v.
Škola je gotova i otišla sam da se nađem sa Jovanom.
Odjednom me neko zove.
X: Hej! Andrijana!
Okrenem se i vidim Jovana.
Ja: Hej! Anđela mi je rekla da si mi rekao da dođem.
Jovan: Da. Imam pitanje...
Ja: Reci.
Jovan: Da li bi nekad htela da prošetamo do parka?
Ja: Što da ne.-rekla sam to ravnodušno i slegla ramenima, a u sebi sam htela da vrištim.
Jovan: Super. Čujemo se. Ćao!
Ja: Ćao!
