Okrećem se. Gledam ga u oči i vraćam se ka njemu. Hvata me za ruku, privlači ka sebi i poljubi na šta mu uzvratim.
Ipak moram da uđem u kuću tako da se razdvajamo. Nasmejali smo se i ja sam ušla u kuću. Petar je otišao.
Već je kasno i moram da spavam. Obavila sam higijenu i otišla u krevet.
Dugo nisam mogla da zaspim, razmišljala sam o Petru.
Sutra nema škole jer je subota i to znači da ga neću videti dva dana.
Konačno sam zaspala.
~Jutro~
Budim se i pogledam na sat, 8.30.
Dobro je, nisam se uspavala.
Sišla sam na doručak. Tata je spremio pahuljice i mleko.
Ja: Dobro jutro.
Tata: Dobro jutro. Gde si otišla juče?
Ja: Ma do parka, da prošetam.
Tata: Dobro. Sledeći put mi se bar javi, da ne brinem.
Ja: Ok. Izvini. Da li si ljut?
Tata: Nisam.
Ja: Ok.
Pojela sam doručak i otišla u svoju sobu.
Sedim na krevetu i odjednom mi zvoni telefon. Aleksa me zove.
*razgovor*
Ja: Hej!
Aleksa: Hej! Šta radiš?
Ja: Ništa. Ti?
Aleksa: Ništa. Nismo se čuli par dana, pa rek'o da vidim šta ima novo?
Ja: Ma, nema ništa novo.
Aleksa: Anđo, znam kad lažeš. Šta se dešava?
Ja: Okej, okej. Juče me je Petar pozvao u park. Sedeli smo na klupi, pričali i on me je zagrlio...
Aleksa: Iii...
Ja: Pa je kad me je dopratio kući zagrlio i taman kad sam krenula da uđem rekao je „Čekaj". U očima sam mu videla da treba da mu priđem.
Aleksa: I pričaj dalje. Pričaš tako da moram da ti vadim reči iz usta, klještima.
Ja: Dobro, dobro. Kad sam mu prišla povukao me je za ruku i poljubio.
Aleksa: MOLIM?
Ja: Da.
Aleksa: I jao Anđo. Znaš da se sviđaš Luki?
Ja: Da, znam. Dogovorili smo se da smo samo drugari.
Aleksa: Dobro, ali bolje mu ne govori za ovo.
Ja: Ok.
Aleksa: Ako sazna i ako te ovaj povredi, ubiće ga.
Ja: Ok.
Aleksa: A vala i ja ću. Nemože on tako moju najbolju drugaricu.
Aleksa, jako dugo, trenira boks i baš mu dobro ide.
Ja: Ok. E ajde danas kod mene, pozvaću i ostale, pa da se družimo.
Aleksa: Važi. Ćao!
Ja: Ćao!
*kraj razgovora*
Otišla sam dole da pitam tatu.
Ja: Tata! Da li mogu danas da dođu: Aleksa, Andrijana, Luka i Marko?
Tata: Naravno. Napraviću roštilj.
Ja: Ok.
Otrčala sam do sobe, uzela telefon i poslala poruku u našu grupu na viberu.
-chat-
Ja: Danas kod mene, roštilj?
Andrijana: Mogu.
Aleksa: I ja.
Marko: Uvek.
Luka: Ok.
Ja: Ok. Za sat vremena.
Andrijana: Ok.
Marko: Ok.
Luka: Ok.
Aleksa: Važi.
-kraj chat-a-
