~Jutro~
Ustajem i spremam se za školu.
7.15: Andrijana je došla po mene.
Andrijana: Idemo s Lukom?
Ja: NE!
Andrijana: Okej.
7.55: Stigle smo. Na ulazu me je sačekao Petar.
Petar: Anđela, možemo li da popričamo nasamo?
Andrijana se udaljila.
Neizvesnost me ubija.
Petar: Hteo sam da te pitam... Želiš li da budeš moja devojka?
Ja: Naravno.
Zagrlili smo se.
Pored nas je prošao Luka, prostreljala sam ga pogledom. Pognuo je glavu.
Zvonilo je za početak časova. Nije zanimljivo bez Luke.
Za vreme drugog časa sam odlučila da oprostim Luki. Na papirić sam napisala "Možemo li da popričamo posle škole?" i dodala mu.
Luka: Naravno.-šapnuo je
Prošli su časovi i čekala sam Luku ispred škole. Došao je.
Ja: Hej. Izvini za ono kako sam odreagovala pre neki dan.
Luka: Ne. Izvini ti. Samo si mi najbolja drugarica i da te neko povredi, nikad to sebi nebi oprostio.
Ja: Okej. Hvala ti što brineš.
Luka: Ma ništa.
Zagrlili smo se i krenuli kući.
Luka p.o.v.
Nije mi sve jedno, ali ako je Anđela rekla da je sve ok onda je sve ok.
Odjednom sam se trgao iz misli.
Anđela: Luka, je sve uredu?
Ja: Ma da. Zamislio sam se.
Anđela: Ok...
Primetio sam, po njenom glasu, da mi baš i neveruje, ali ok.
Ja: Stigao sam kući.-prodrao sam se da vidim ako neko odgovori
Marijana (Lukina mama): Hej dušo! Stigao si?
Ja: Jesam mama.
Mama je došla.
Mama: A vidim da imaš i društvo. Ćao Anđo.
Anđela: Ćao Marijana.
Anđeli je moja mama kao druga majka.
Anđela p.o.v.
Čim sam videla Marijanu osetila sam kako mi se slana tečnost skuplja u očima i samo što ne potekne.
Luka: Anđo, je li sve uredu?
Šmrknula sam i obrisala oči.
Ja: Ma sve je ok.
Luka: Ok. Mama mi ćemo biti u mojoj sobi i učiti.
Marijana: Ok. Doneću vam neke grickalice.
