DO POSLJEDNJEG METKA

8. DIO

KONDOR

Jedan od zadataka koji mi stoje na vrhu liste za obaviti danas sam riješio, sada mi ostaje drugi. Onaj teži. Moram nekako objasniti Leni da zabava za nju završava nešto malo prije ponoći. Ne znam kako ću joj točno to servirati bez da posumnja, ali znam da moram. Da sazna o čemu se zapravo radi, otkazala bi sve istog trenutka i moj posao bi pao u vodu. To ne smijem dopustiti koliko god bilo pogrešno što joj radim pokolj od zabave iza leđa, ali nije mi prvi put... trebao sam već naviknuti.

„Baš sam bila krenula prema tvom uredu kad eto pseta Krskija, Krmija, kako se već zove, i kaže mi da me trebaš. Kao da smo se dogovorili, brate moj."

Odlučujem se više ne živcirati što ne kuca i zanemariti to pa se malčice nasmijem imenima koje je navela. Odakle je to izvukla?

„Zove se Srki, ludačo. I dobro je da si došla tako brzo jer imamo nešto važno za dogovoriti se."

Ona kimne glavom i sjedne u fotelju. Vidim po njoj, vidim joj u očima da nešto treba. Njena faca se već priprema za žicanje. Znam taj stav u dušu. Pitam se o čemu se radi ovaj put.

„Ma daj, koga briga kako se zove. Imaš pravo, trebamo razgovarati i nadam se da ćeš prvo razmisliti o mom prijedlogu prije nego odbiješ."

Duboko uzdahnem i uhvatim se za glavu jer mi već nije dobro. Muka mi je i pretpostavljati što sada želi. Nadam se da nije jako kobno po moj mozak.

„Ako se ne radi o nekoj velikoj gluposti, reci."

Kažem joj pripremajući se na koju god genijalnu ideju ima. Ili će me koštati puno para ili, još gore, puno živaca. U najgorem slučaju oboje.

„Želim da Fabi i Teo idu sa mnom na zabavu."

Raširim oči u nju i jedva se suzdržim da se ne raspalim cinično smijati.

„Nema šanse! Što ti pada na pamet..."

Ispalim k'o iz topa, a ona prevrne očima pa se vraški osmjehne.

„Ali, Davide! I oni su maturanti! Ne možeš ih držati ovdje dovijeka! Poludjet će!"

Vidim, napad na mene je počeo i neće stati dok ne dobije šta želi. Ali ne mogu joj ovu suludu želju ostvariti.

„Već su ludi, tako da se ne moraš bojati da će poludjeti. Ako imaš neku izvedivu želju, reci. Ako ne, prelazimo na ono što ja tebi imam za reći."

Jebem ti Fabijana i sve! Zadnje što mi je trebalo jest da se Lena oneraspoloži pa da mi bude još teže nagovoriti je da ode sa zabave prije ponoći.

„Ne prelazimo mi nigdje. Nisi fer. Ne možeš ih držati kao pse da ne vide ni sunca ni mjeseca. Uostalom, primijetila sam da si iznervirao Fabija s nečim. Ovo je dobar način da se iskupiš."

Zatrepćem ne vjerujući na koju kartu igra. Stvarno misli da će me dobiti na tu spiku?

„Ja se nemam za šta iskupiti, Lena! Oni su jebeni taoci i neće šetati po zabavama!"

Podignem ton na nju i istog trenutka zažalim. Šta da radim kad ne zna da mi je već dovoljno mučno što ona mora ići tamo... još mi samo fali da pustim Fabijana koji jedva čeka priliku da pokuša uteći. I to bi se moglo dogoditi u najboljem slučaju, u najgorem bi mogao izgubiti glavu.

„Svjestan si da dereš na mene poput kretena? I ne prodaji mi priču da su oni taoci. Znam ja dobro kako se ti ponašaš prema taocima, a to nije ovo, Davide! Prestanimo se barem na sekundu praviti glupi i slijepi i priznajmo jednu stvar. Slab si na Fabijana, štoviše, sviđa ti se. I u tome nema ništa loše. Ali se ti ponašaš kao debil i uskraćuješ mu slobodu na svaki mogući način. Kako očekuješ da mu se svidiš ako ga držiš kao psa!?"