"...sranje"

360 18 10
                                    

22.10.1998.

Sunčevi zraci probijaju se kroz tamne zavese na prozoru. Otvaram polako oči dok zatičem najlepši prizor na svetu. Drako me je posmatrao svojim krupnim očima ne trepćući.

,,Dobro jutro." - promeškoljim se kratko uvlačeći se još bliže njemu.

,,Jutro." - njegov dubok i oštar jutarnji glas užasno je zvučao zavodnički. Zatvorim oči udisajući njegov miris.

,,I ja bih ovako zauvek ležao, ali zakasnićemo na časove." - i onda mi se upali alarm u glavi, danas je ponedeljak, a sudeći po mojim pretpostavkama bilo je oko osam sati što je označavalo skoro kraj savršenog doručka.

,,Zašto me nisi probudio?" - iskačem iz kreveta zateturavši se od naglog ustajanja i vrtoglavica nestaje za manje od par sekundi. Dohvatim uniformu vezivajući brzo kravatu. Njegove platinum oči razgledaju mene ne usuđujući se da ništa progovore.

,,Vidimo se." - pritrčim mu dok ostavljam sitan poljubac na njegovom obrazu. Zakasniću, a to mi ne treba. Drako izlazi malo posle mene, ali ne uspeva da me stigne. Doziva me dok se ja ne okrećem. Moram da stignem što pre do učionice za istoriju magije koja se nalazila na kraju hodnika na samom prizemlju. Ulazim zadihana u učionicu dok su svi pogledi uprti ka meni, trenutak kasnije krupni koraci ulaze za mnom približavajući mi se još bliže. U nos mi se uvuče dobro poznat miris koji me natera da se zaljuljam.

,,Miona čija je to uniforma?" - nakon duže tišine začujem zbunjen glas Harija koji me je čudno gledao. Suzim oči na trenutak.

,,Hteo sam da ti kažem, stvarno..." - nastavi grub glas Draka opravdavajući se. Spustim pogled na dole i u trenutku se unervozim. Na meni stojala je smaragdno zelena odora sa oznakom zmijice na levoj strani grudi. Kravata mi je bila duža, iste boje jer se uklapala sa samom mantijom.

,,Sranje." - prosiktam besno kada shvatim da stojim ispred celog razreda u Drakovoj odeći koja mi je velika, dok on stoji iza mene u beloj košulji sa rezervnom kravatom pakosno se smešući.

,,Idem da se presvučem." - okrenem se ka njemu besno dok mi na obraze zaudara crvenilo.

,,Čas samo što nije počeo." - podigne levu obrvu odmeravajući me sa njegovim pobedničkim kezom.

,,Pa?" - zagrizem usnu besno dok on skreće pogled na samu.

,,Osećam toplotu, mislim da dolazi od tvojih obraza." - namigne mi kratko dok me povlači u poslednju klupu do njega gde zauzmemo mesta.

,,Ovo je najbolje mesto, možeš da prespavaš polovinu časova." - objasni mi dok njegov školski ranac stavlja na samu klupu spuštajući glavu.

,,Već bih se presvukla Drako." - sramotno sam mu šapnula na uvo dok su se svi pogledi i dalje zadržavali na nama.

Taj dan bio je užasan. Priča o Draku i meni proširila se školom kao vetar terajući me da se zabijem tiho u svoj tanjir. ,,Blatokrvna sa njim, ne verujem" - mogla sam da čujem pakosne Sliterinske učenike na svakom koraku, Grifindorce koji su me žalili, Rivenklovce koji su tiho šaputali da je očito zašto nisam upala u plavu kuću i ako sam najbolje znala na časovima dok su mi Haflpafci davali poglede pune sažaljenja. Nisam imala snage da pogledam ni u koga, i ako sam se presvukla osećala sam kako svi podrugljivo gledaju. Glupa si Hermiona.

,,Dobro si?" - brižan glas me trgne iz dubokih misli. Bila je to Džinerva koja se upravo sručila do mene za vreme ručka.

,,Čula sam šta se desilo na istoriji, bruji cela škola o tome." - progovori dok trpa zalogaj graška u usta gledajući me svojim zelenim očima.

,,Sramota me je Džini." - izustim malo glasnije dok pažljivo osmatram Harija i Rona koji nisu pokušali ni da mi se obrate posle današnjeg incidenta.

,,Ne treba da te bude sramota, jesi li mi devojka ili nisi?" - zadržim dah nekoliko sekundi kada shvatim da zlatokosi momak stoji iza mene prisluškujući svaku našu reč.

,,Drako." - zatvorim oči dok brojim do deset kako bih se smirila pre nego što napravim još neki problem ovde, a za danas ih je bilo i previše.

,,Koliko ste pričale, pričale ste. Sad ti je oduzimam." - pruži mi njegov dlan kako bih ustala od stola dok me Džini zbunjeno gleda. Okrenem se ka njemu i nesigurno se prihvatim za njegovu hladnu ruku.

,,Ubiću te Melfoj... od kad ste zajedno ne viđam je... Ne odvaja se od tebe." - frkne besno na njega svojim strogim glasom koji je nasledila od svoje majke Molly.

,,Tek je nećeš viđati." - iskezi se zadovoljno dok zajedno koračamo ka izlazu velike sale. Bacim pogled na Džini koja je visoko u zraku pokazivala Draku oba srednja prsta na šta on uzvrati svojim kretenskim osmehom. Nemoguć je.

,,Dobro što si me izveo ispred?" - upitam dok podižem obe obrve. Prekrstim ruke ljuto gledavši ga pravo u oči.

,,Da te poljubim." - prihvati moj struk povlačeći me bliže.

,,Znaš da bih mogao i tamo ispred svih, ali ti si ta koja to ne želi." - nastavi radosno kao nekakvo dete gledajući kako ja gubim svaki atom smirenosti u sebi.

,,Dosta mi je što se ono danas desilo i ti još ovde.." - ljuto sam mu govorila mlatarajući svojim rukama. Kladim se da je iz tuđe perspektive ovo zaista izgledalo toksično.

,,Oh hajde Melfoj... Pa oni će to zaboraviti za nedelju dana, ne treba da im daješ toliko pažnje." - nakrivi glavu spuštajući moje ruke uza struk terajući me da se smirim. Bio je u pravu, svi će zaboraviti...

,,Oni hoće, ali ja neću Melfoj." - izustim hladno dok pokušavam da mu objasnim ozbiljnost situacije.

,,Hej, ne možeš tako da me zoveš... Ne vraćaj mi poklon koji sam ti dao." - napući usta praveći se ljut. Nasmešim se kratko dok primećujem koliko je on zapravo dobra osoba, ali nakon što shvatim da je uspeo u svojoj nameri da me natera da zaobiđem raspravu koja se odvijala, vratim mračni pogled ponovo.

,,Oh hajde, Melfoj, pa nećeš se doživotno ljutiti zbog gluposti." - zakoluta očima.

,,Idem u svoju sobu, ne traži me." - odgovorim srdito dok se brzim koracima gubim u velikim hodnicima moje škole.

Želela sam da budem sama i sve ovo mi je izgledalo užasno čudno, Drako, ja, Ron i mnogo drugih stvari vrzmalo mi se u glavi, a ovaj današnji dan - najradije bih izbrisala iz sećanja....



"...a ona, ona nije ni slutila da bi njena želja mogla da postane realnost..."

DIARY - Dramione love storyWhere stories live. Discover now