DIARY - Dramione love story

"...u pravu si, treba da te pustim"

11.5.1999.

Vreo sunčani dan u Dijagonaleji bio je zaista za pamćenje. Hari i ja ispijali smo naše piće u nekom tek otvorenom kafiću.

,,Dobro si?" Hari je bio veoma draga i ljubazna osoba. Često bi me ispitivao oko mog života u nadi da će mi pomoći, ali meni pomoći nije bilo. Klimala sam glavom dok sam razmišljala kako ću dalje. Roditelji mi žive u Australiji, nema šanse da se čak tamo preselim.

,,Hari!" radostan muški glas me trgne iz misli. Bio je to Oliver Wood koji se upravo vratio sa svog putovanja. Nasmejem mu se kratko dok on meni upućuje jednako drag osmeh. ,,Otkud ti Oliver?" Hari ga zagrli dok ja i dalje sedim na svome mestu.

,,Grejndžer" klimnem glavom dok mu dopuštam da sedne do mene. Bio je veoma čudan. Zaklela bih se da ga nešto muči. Hari i on imali su klasičnu priču o Kvidiču dok sam ja gledala u njih razmišljajući o njemu. Zaista moram da ga pustim.

,,Grejndžer nisam te video od poslednje godine Hogwartsa" nasmeši mi se. ,,Ni ja tebe od treće" klimne glavom. ,,Pa kako si?" nastavljao je našu bezveznu konverzaciju. ,,Vraćam se brzo" čula sam Harijev glas kada je ustao sa stolice krenuvši u drugom pravcu. ,,U redu sam, a ti?" odgovorila sam nakon kraće pauze. ,,Sada još bolje" spustila sam glavu igrajući se sa prstenom na ruci.

,,Pa imaš li dečka?" upitao me je dok sam ja osetila kako se crvenim. Oliver je bio lep mladić, ali nikako nisam mogla da odbacim činjenicu da je Drako nešto posebno. ,,Nemam" nakrivim glavu na kratko. ,,Pa u tom slučaju pitao sam se.." krenuo je kada sam ga ja presekla. ,,Naravno, zašto da ne" ustala sam sa stolice brzo, mahajući mu. Znala sam šta je želeo da me pita i pristala sam, zaista sam želela da zaboravim Melfoja.

Trčaći smotano kroz magičnu ulicu nisam ni primetila koliko je poznanika prošlo pored. Skrenuvši u sporednu ulicu kako bih pobegla od ostalih nisam ni sumnjala da ću ga sresti. Jaka ruka povukla me je u sledeću ulicu naslonivši me na zid. Miris zelenih jabuka proširio se u vidokrugu. ,,Šta radiš ovde Miona?Nije bezbedno" njegove ruke stavio je iznad moje glave. Bio mi je tako blizu i mogla sam skenirati njegovo prelepo lice. ,,Um šetala sam" usudim se da odgovorim. ,,Sama?" nastavio je.

,,Kao da je bitno Melfoj" skrenula sam pogled u stranu ne želeći da pogledam u te sive oči, stvarale su mi bol. ,,Miona nešto se dešava?" upitao je mirno. ,,Da...Skloni se od mene" besno sam dodala pokušavajući da se sklonim od njega. ,,Samo sam želeo da te sklonim iz te ulice, opasna je" mirno je govorio.

,,Oh, da?A ti to znaš jer si ipak bio smrtožder?" suzio je oči dok su mu se žile na vratu jasno isticale, bio je ljut, besan. ,,Šta si rekla?" povikao je na mene. ,,Ono što si čuo" samouvereno sam izgovorila. ,,Da, znam jer sam bio smrtožder. Znaš zašto? Zbog mog prokletog oca" i prvi put od početka našeg druženja, neuspele veze progovorio je o tome. Videla sam da se kaje, ali je bilo prekasno. ,,Ja..." krenula sam da izgovorim nešto, ni sama ne znam šta kada me je presekao. ,,Zaboravi, što sam bolji prema tebi ti si gora" sklonio se od mene želeći da me napusti.

,,Drako ubija me tvoja dobrota" zastao je okrenuvši se ka meni. ,,Mrzim što znam da ti je svejedno" izdahnula sam dok sam se naslanjala na zid. ,,Nikad, ali nikad ne govori da mi je svejedno Hermiona" prišao mi je terajući me da zadrhtim od njegove blizine. ,,Drako zašto radiš ovo?" upitala sam ga uplašeno. ,,Šta" ,,Sve ovo" mogu da osetim njegov dah na mom vratu.

,,Drako nemoj" osetim kako njegove usne spušta na go vrat praveći sitne šljivice. ,,Drako" nastavila sam da ga dozivam dok on nije mario. Kada pronađe moju slabu tačku između ključne kosti i uveta ispustim tih jauk. ,,Drako" ponovim tiše zatvarajući oči.

,,Molim Hermiona" napokon sam pridobila njegovu pažnju. ,,Kloni me se, molim te" nasmejao se tužno dok je stapao naše poglede. ,,Zašto?" upitao je.

,,Zato što te volim Drako" spustila sam pogled. Nikada mu to nisam rekla, koliko sam ga volela, znala sam da je bio osetljiv na reč ljubav. ,,Ponovi to" spustio je čelo na moje. ,,Volim te Drako" nasmejala sam se rečima koje su prouzrokovale kolebanje u mom stomaku. ,,Volim i ja tebe" odgovorio je tiho.

,,Moram da nastavim dalje Drako" klmao je glavom ne otvarajući oči. ,,Ali ne mogu ako si tu" završila sam rečenicu dok se on polako odvojio od mene. ,,Miona nisam ja ovo birao" ,,Znam" pustio me je odvojivši se od mene. ,,Bolje da krenemo" rekao je dok sam ja poslušno išla za njim ulazeći ponovo u glavnu ulicu.

,,Tu si!" mio glas nas je zaustavio kada smo kročili u Dijagonaleju. Okrenula sam ka mestu gde dopire zvuk kada sam ugledala svetlo smeđeg momka koji mi se smešio. ,,Pitao sam se da li ti odgovara u subotu oko 2 da se nađemo" pogledala sam u Draka koji je već gledao u mene. Zatvorio je oči na trenutak ne usuđujući se da progovori bilo šta. ,,Da, naravno, vidimo se" nasmejala sam mu se dok je Oliver ostavio topao poljubac na mom obrazu.

,,Toliko o tome" isfrustrirano je prošao rukom kroz svoju zlatnu kosu vidno besan. Zagrizla sam usnu kako bih se smirila. ,,O čemu?" pravila sam se luda. ,,Rekla si da me voliš Grejndžer, a izlaziš sa prokletim Woodom" okrenuo je lice ka meni dok su njegove oči bile tamne. ,,Melfoj pokušavam da nastavim dalje" slegla sam ramenima. ,,Da, pa si odma naskočila na njega" frknuo mi je besno. ,,O daj, ti se ženiš za par meseci i meni praviš problem što pokušavam da se zaljubim u nekog ko me neće povrediti" povikala sam na njega dok se on povukao par koraka.

,,Znaš šta? U pravu si. Treba da te pustim, i onako si samo obična drolja koja laže" ostavljao me je u suzama dok se povlačio ka probušenom kotlu kako bi izašao iz Dijagonaleje. Mrzela sam ga. Nikada ga nisam lagala, zaista sam ga volela, a on...On je bio taj koji je sve uništio...