DIARY - Dramione love story

"...i ja tebe"

11.9.1999.

HERMIONE P.O.W.

Ponekad sam zaista mrzela svoj posao. Pored toliko stvari koje sam uradila juče, papira je bilo nikad kraja. Ne znam ko je vodio sve ove papire, ali bilo je teško i pomisliti na to.

Tada je ušao on. Skinuo je crni sako ostajajući u beloj, uskoj košulji koja je ocrtavala svaki mišić na njegovom telu. Svetlo plava kosa bila mu je savršeno sređena dok je nezainteresovano prelazio po predmetu koji je dobio jutros. Bacio je pogled na mene kratko, ustručavajući se da me pogleda malo duže. Nervozno je prokašljao kako bi pridobio moju pažnju.

,,Ministar magije je pozvao sve zaposlene na bal u petak. Trebali biste i Vi doći" klimnula sam glavom uputivši mu blag osmeh. Nisam mogla išta da progovorim u tom trenutku i jedino što sam želela jeste da se ova noćna mora završi.

...

14.9.1999.

Pogledala sam se poslednji put u ogledalo pre nego što krenem. Bila sam obučena lepše nego ikada pre, duga bordo haljina i visoke crne cipele. Kosa mi je bila savršeno ravna dok sam imala svetlu šminku i upečatljiv crveni karmin. Srebrni prsten stojao je na mojoj ruci podsećajući me na dane kada sam bila srećna. Volela sam taj prsten, na njmu bilo je ispisano nešto naše, njegovo i moje.

DRACO P.O.W.

Stojao sam za šankom ispijajući svoj viski. Na trenutak, vreme kao da je stalo. Svetla su se uključila, vrata otvorila i sve oči bile su uprte ka njoj. Pojavila se u dugačkoj, crvenoj haljini sa izraženim dekolteom. Hodala je uspravne glave osmehivajući se naivno i ako je znala da će večeras svi poludeti za njom. I stariji, oženjeni ljudi balavili su za njom, a na samu činjenicu čeljust mi se stezala. Gledati je kako besramno prolazi pored svakog muškarca tražeći mesto moje telo je burnije reagovalo. Našla je mesto, daleko od svih sakrivajući se sama u kutak prostorije. Sa čašom alkohola krenuo sam ka njoj želeći da je gledam trunčicu više.

,,Gospođice Grejndžer" stao sam tik pored nje naslanjajući se na visoki sto. Nasmejala mi se ljupko klimajući glavom. Bila je tako savršena, drugačija. ,,Gospodine Melfoj" uzvratio sam joj osmeh dok mi se srce slamalo. Bili smo sve i ništa.

Noć je odmicala u tišini dok smo stojali sami u svojim mislima. Nervozno sam se igrao sa upaljačem dok je ona mirno stojala pored ispijajući crveno vino. ,,Mogu li Vas zamoliti za ples?" duboko razmišljanje prekinuo je visok mladić koji se obratio Hermioni, mojoj Hermioni. Zatvorio sam oči tiho brojajući u sebi kako ne bih izvršio atentat na nepoznatog momka pored. ,,Naravno" nasmejala mu se prihvatajući njegovu ruku. Gledao sam kako odlazi u pravcu podiuma, ruku pod ruku sa nepoznatim momkom igravši prvi ples noćas. Njegova prljava ruka nalazila se na njenim golim leđima dok je njena stojala na njegovom čvrstom ramenu. Glavu je položio na njeno rame šapućući joj. Koža mi se ježila od same pomisli da je dodiruje, da je gleda i da joj je tako blizu. Mogao je da udiše vanilu dok se ona tiho kikotala. Tada sam primetio - nosila je prsten koji sam joj ja poklonio dok me je gledala preko ramena u nadi da neću uhvatiti ni jedan njen pogled. Spustio sam pogled kako bih je još jednom celu odmerio.

Njegova prljava ruka krenula je leđima ka dole. Nisam više mario ni za šta. Krenuo sam besno ka njemu gurajući ljude kako bi mi se sklonili sa puta. Bio je gotov.

HERMIONE P.O.W.

Osećam kako mi se koža ježi pod njegovim pogledom dok igram sa drugim. Nisam ga preterano ni slušala pokušavala sam da bar ovo veče zapamtim svaku crtu njegovog lica kako bih mogla noću da maštam o njemu. Bilo je gomilu ljudi, sigurno nisam bila jedina koja ga je odmeravala. Tada je crnokosi mladić prešao prstima ka dole terajući da se moja vrela koža naježi od hladnog dodira. Nisam načinila ništa, nisam imala vremena - želela sam da ga gledam izdaleka. Ali on kao da je video sve što je momak radio pohitao je ka nama. Stegla sam njegovo rame pokušavajući da izbegnem nevolju. ,,Šta nije u redu?" prošaputao mi je na uvo.

Sledećeg trenutka osetila sam kako jeza putuje mojim telom, nisam bila više slepljena uz njegovo jer je bivao bačen na pod. Mom mozgu je trebalo nekoliko trenutaka da obradi situaciju koja se dešavala. Draco je sedeo na njemu, pesnicama udaravši u njegovo već natečeno i krvavo lice. Ljudi su se skupljali oko nas pokušavajući da ih razdvoje.

,,Gospodine Melfoj stanite. Ubićete ga!" povikala sam na njega, ali kao da to nije stizalo do njega. Kao da nikoga nije video i kao da nikoga nije čuo. Tada sam se kleknula do njega hvatajući njegovo rame. ,,Melfoj ubićeš ga!" povikala sam jače. Nije se okretao, nije me ni pogledao. ,,Drako bojim se, prestani" suze su počele da klize niz moje obraze.

DRACO P.O.W.

,,Melfoj ubićeš ga!" nisam mario za njene reči. Želeo sam to, da ga ubijem na licu mesta i da je odvedem daleko. Da ponovo budemo mi. Sva tuga i bes izlazile su preko momka koji ju je dodirivao. ,,Drako bojim se, prestani" njene reči naterale su me da se okrenem ka njoj. Držao sam ga čvrsto dok sam gledao kako se njene oči ponovo slamaju - zbog mene. ,,Miona ja" ustao sam sa krvavog momka kako bih joj se približio. Čučnuo sam do nje dok je ona plakala na kolenima. ,,Bojiš li se mene Hermiona?" upitao sam je tiše jer smo imali publiku oko sebe. ,,Vodi me odavde" nemoćno je izgovorila.

Podigao sam je u naručje prljajući njenu dugačku haljinu svojim krvavim rukama. Njene ruke obgrlila je oko mog vrata teško disajući. Šta sam to uradio? Spustio sam je kako bih otvorio vrata svog auta dopuštajući joj da uđe u njega. Čučnuo sam naspram nje povlačeći njenu bradu na gore kako bi me pogledala.

,,Mogao si da ga ubiješ tamo" obrisala je svoje meke obraze dok sam je ja zabrinuto gledao. ,,Bojiš li se mene Hermiona?" upitao sam je ponovo dok je ona spustila pogled. Znao sam. Nisam bio ništa bolje od svog oca koji je bio čudovište. Bio sam gori od njega i to sam tek sada shvatio. Ustao sam okrenuvši se ka drugom pravu. Želeo sam da odem bilo gde, da ne stanem ovog trena.

Osetio sam kako je njenu ruku položila na moje rame terajući me da se okrenem ka njoj. Njene tamne oči gledale su u moje. ,,Ne bojim se tebe, bojim se za tebe Drako" iskreni osmeh stvorio mi se na licu nakon njenih reči. Bio sam čudovište, ali ona je stvarala tu dobru stranu u meni.

,,Nemoj nikad više da si to pomislio"  i pre nego što sam pokušao išta da uradim bacila mi se u zagrljaj, nakon toliko meseci ponovo sam osetio njenu toplotu, njen miris. Čvrsto sam je držao plašeći se da je ne slomim, a bila je ona i tekako slomljena.

,,Volim te Miona" prošaputao sam tiho.

,,Šta?" upitala je.

,,Rekoh vozim te kući" odvojio sam se od nje povlačeći je u automobil.

,,I ja tebe" prošaputala je nešto tiše.

,,Rekla si nešto?" okrenuo sam se ka njoj kada smo oboje bili u automobilu.

,,U redu" nasmejala se tiho.

Put je bio dugačak, ali ne dovoljno. Vozio sam sporednim ulicama samo kako bih još više zadržao njen miris i prisustvo pored sebe. Pogled mi je bio na putu dok mi je osmeh bio vidljiv. Rekla mi je to, znao sam. Volela me je itekako jeste i bio sam spreman da sve ispravim. USKORO...