DIARY - Dramione love story

odbačena

11.10.1998.

Velika sala bila je brzo popunjena dok sam ja sedela u kutu Grifindorskog stola razmišljajući šta dalje. Mrzela sam osećaj krivice koji bi mi se nasadio u glavu svaki put kad pogledam Rona. Bio je tako ljubazan prema meni, čuvao me kao kap vode na dlanu dok sam mu ja nasadila rogove sa osobom koja me je mrzela iz dna duše, osoba koja je potajno priželjkivala moju smrt kada je odaja tajni bila ponovo otvorena.

,,Dobro si?" - upita Džini kada zagrize parče bifteka koje je upravo stavila u tanjir.

,,Moram da ti ispričam nešto." - odlučno odgovorim shvatajući ozbiljnost situacije. Vreme je bilo da napokon priznam sve.

,,Vidimo se za 10 minuta na jezeru." - klimnem glavom ustajajući sa drvene klupe. Ne znam šta da radim niti kako da se ponašam. Sve što se dešava stvara mi nervozu, a ja moram da presečem jer ću zaista izgubiti sve što poseduje zbog malo strasti koje osećam prema Melfoju.

,,Šta te muči Mi'?" - začujem Džini koja ide tik iza mene. Mogla sam se zaklesti da je prošlo čitavih par minuta od kad je sela u salu, a već sad stojala je pored mene. Pa zar je toliko prošlo?

,,Spavala sam sa Melfojem" - kažem kratko dok riđokosa devojka ispusti čudan krik. Nasmejem se kiselo. Ne bih joj rekla, i nisam želela, ali nisam imala kome, posle svega ona je ipak moja najbolja drugarica.

,,Šta si radila?" - ozbiljnim tonom priupita. I onda, sledi čitava priča od početka godine. Sve ono što sam preskočila pričala sam joj u narednih sat vremena objašnjavajući joj. Lice joj je menjalo boje iz crvene u zelenu dok su joj se u trenutku oči caklile od sreće, pa od grozote i na kraju napokon progovori.

,,Mi' znam da ne bih trebala da ti kažem ovo, ali povredićeš sebe... Na kraju jednog ćeš morati da izgubiš. Zato bolje pričaj sa Melfojem pre nego što zajebeš celu situaciju. Tu sam za tebe." - nasmešim se iskreno. Pa kako se ja toga ranije nisam setila. Mogla sam da ga pitam na čemu smo, a onda bih mogla da svrstam sve u svojoj glavi. Definitivno mi je pamet prekopotrebna, a to je ono što nemam kad sam u blizini njega.

Trčim ka njegovoj sobi ne razmišljajući o posledicama ili što ću možda da propustim čas transformacija, ali mi više nije ni bitno. Trebam da znam šta se događa. Otvaram vrata bez kucanja i zatičem mršavog momka kako sedi za stolom dok čitucka neku knjigu. Čekaj? On čita? Ovo se dešava jednom u toliko godina...

,,Hej." - promrljam kako bi mu odvukla pažnju sa knjige.

,,Grejndžer." - nasmeši se dok zatvara knjigu i odlaže sa strane. Kreće se ka meni. Osetim kako mi se približava. Povlači me bliže dok upija moj miris. Ostavi poljubac na vratu dok zavlači svoje ruke ispod moje odore.

,,Ne sad Drako" - povlačim se nazat dok me on zabrinuto gleda.

,,Nešto nije u redu?" - približava mi se ponovo.

,,Hoću da znam šta smo mi." - prevalim preko usta ne razmišljajući. Ukopa se u mestu dok njegov bled ten postaje bleđi.

,,Ništa Grejndžer...Ako si mislila da može da bude između nas nešto. Žao mi je." - nakrivi glavu dok skenira moje lice. Stežem pesnice pokušavajući da obuzdam bes i patnju.

,,Onda ću se vratiti Ronu." - okrećem se dok čujem njegovo duboko disanje.

,,Slobodno." - hladno odgovori.

,,Mislila sam da ne deliš ono što ti je bitno." - zastanem pažljivo slušajući svoje reči upućene njemu. Rekao mi je to, da sve što je njegovo mora da ostane samo njegovo i da nema strpljenja da to deli sa drugima.

,,Upravo tako Grejndžer, ono što mi je bitno." - nasmeši se cinično dok ponovo seda na stolicu kako bi se vratio čitanju. Obrišem suzu koja je izdala moje emocije te odlučno izađem iz njegove sobe. Znala sam ko je on i dopustila sam mu da me povredi. Doživela sam to ponovo, baš kao i svaki put kada sam ga pustila da mi se približi.

,,Grejndžer, da li si dobro?" - čujem hladan glas Pensi koja mi se približava. Brišem suze podižući glavu. Njoj neću ćutati, ne ovog puta.

,,Šta te briga." - ispljunem joj u facu prolazeći pored nje.

,,Znam da nismo dobro počele, ali hej, Drako mi je bitan, a ti si bitna njemu, znači i meni si." - trčala je za mnom pokušavajući da razmeni koju reč. I tek onda shvatim - rekla je da sam joj bitna, da sam Melfoju bitna.

,,Melfoju nisam bitna, tako da možeš da produžiš." - hladno nastavim.

,,Znaš i sama da jesi... Poznajem ga, možda smo imali avanture, ali to nije ništa zaista bilo. Osećanja su obostrana i pomoćiću ti oko njega, samo malo je hladan, ali uspećeš da ga shvatiš uskoro." - zastanem te se okrenem ka njoj mirno gledajući njene zelene oči.

,,Pensi koju igru igraš?" - cinično nastavim razgovor.

,,Želim da Drako bude srećan. On mi je najbolji prijatelj, a posle svega što mu se desilo, zaslužuje." - mogla sam da vidim u njenim očima nešto drugačije. Bila je iskrena, ili sam ja bar htela to. Ali na kraju ona je osećala nešto za njega, a to nije mogla da sakrije.

,,Zašto želiš da ja budem ta?" - nakrivim glavu kada mi se malo približi.

,,Ne želim ja ništa, on to želi, ali je po malo tvrdoglav da prizna." - nasmeši se svojim rečima.

,,Pa onda?" - pruži mi ruku kako bismo postali prijatelji. Nećkala sam se par minuta, ali onda shvatim, nemam šta da izgubim u ostalom biću pažljiva sa njom. Nije mi prvi put da se opečem na Sliterinca.

,,Onda, idemo zajedno na napitke?" - klimnem glavom dok polako koračamo hodnikom. U svojim sam mislima dok Pensi ne pokušava da ućuti, žali se na profesore, učenike i društvo koje je ne razume, ali nije jedina, međutim moje misli putuju u zelene odore i pitam se šta je ispravno. Da li me zaista želi? I ako da, zašto odbija da to prihvati. Ne želim da ga izgubim, ali priča mora da ide dalje, sa njim ili bez njega....