DIARY - Dramione love story

"...you can't loving me"

E sad ovakoc, ovaj deo nije bio ovako planiram, al' ispade ovako tužan 'ebiga :') ugl. htela sam pre početka samo da vam napomenem da bacite pogled na novu priču Zaštićena koju ću pisati uporedo sa ovom pričom <3

btw obavezno pogledajte video koji je gore i odslušajte tekst kako biste se više uživeli u deo xoxo srećno plakanje xd

 ly all pipls 

17.1.1999.

DRACO P.O.W.

Uživao sam u svojim kajganama koje sam jeo ovo jutro. Bilo je to nešto najlepše što sam poželeo i dobio u poslednje vreme. Posle Hermioninog odlaska oprostio sam se od nje zauvek. Njene oči nalazile su put do mojih, ali nisam mario. Želeo sam da što pre završimo sa ovim. Odustao sam.

,,Melfoj neko želi da te vidi." mogu da čujem Dafne pored mene koja mi se obraća sa dozom straha. Namršteno je pogledam jer je prekinula tok mojih misli kao i ovaj doručak. ,,ko?" upitam nakon što se smirim. ,,Moja mlađa sestra, sviđaš joj se." uputi mi nesiguran osmeh dok ja okrećem glavu na drugu stranu. Stojala je tamo. Duga crna kosa padala joj je do struka. Krupne crne oči i blistav osmeh. Bila je jedna od lepših veštica koje sam ikada upoznao, mada nije se mogla ni porediti sa Hermionom Grejndžer.

Ustanem sa mesta dok prilazim niskoj devojci. ,,Drako Melfoj." stanem ispred nje dok mi ona pruža svoju malu ruku. ,,Astoria Greengrass" prihvatim njenu ruku ostavljajući topao poljubac na njenoj koži od čega ona zadrhti. Bila je tako nevina, i mrzeo sam što moram da je iskoristim i uništim njen život. Jer sam znao da će od tog trenutka ona postati moj beg od Hermione Grejndžer, uskoro moja žena jer drugog izbora nemam. ,,Kako lepo ime za tako lepu devojku." poklonim joj jedan od mojih lažnih osmeha. Ćutala je par trenutaka ne znajući šta da kaže kada začujem ljubomoran glas koji je prolazio pored mene. ,,Lep ulov Melfoj." nasmejem se na njene reči dok je hvatam za ruke povlačeći je ka sebi. Stajala je između Astorie i mene dok sam je ja čvrsto držao na grudima. Bila je tako slatka. Bila je ljuta i ljubomorna. Osetio sam to, njen nosić je pocrveneo od stida što me je nateralo na kikot. Bila je prava mala devojčica koja se krila u ulozi ozbiljne devojke. Zato sam je valjda  toliko i voleo....

,,Ovaj mi se više sviđa". prošaputam joj na uvo što je natera da se naježi. Prelazio sam svojim prstima po njenoj glatkoj ruci mešajući vrelu kožu sa hladnim srebrom. ,,Pusti me!" trapavo je pokušavala da pobegne od mene uvidevši da je pogrešila. ,,Ljubomorna na Astoriu?" iz usta mi izleti kada me ona pogleda širom raširenih očiju. Njene čokoladne stapale su se sa ledom praveći vulkansku erupciju u mom stomaku. Zaboravio sam na sve oko nas. Okidač moje realnosti bila je njena usnica koju je grizla između belih zuba. Dovodila me je do ludila. ,,Ne radi to." prosiktam besno želeći da je ovde skinem ljubeći svaki deo njenog tela. Palilo me je to, a ona je znala i koliko. ,,Šta to?" nevino se osmehnula jače zarivši zube u svoju punastu usnu.

,,Kunem se Melfoj, imam porok na to"  nešto tiše govorim dok joj se ponovo približavam. Moje usne nađu put do njenog uveta gde ostavljam perverzne reči. ,,Pojebaću te ovde i neće mi biti žao." mogu da osetim koliko se ježi pod vrelim poljupcima koje joj ostavljam na goloj koži. Suzbija se uz mene ispuštajući tihi uzdah što me dodatno pali. ,,Drako ne ovde." zapreti mi kada krenem usnama ka dole. Nasmešim se na njene reči ,,prekini da grizeš tu prokletu usnu Hermiona." ozbiljno joj odgovorim kada ona odluči da popusti. Mogu da vidim kako joj donja usna krvari. Grizla ju je sve vreme pokušavajući da se iskontroliše, znao sam to.

,,Krvari ti usna Melfoj." podignem obrvu kada ona svojim prstima krene ka mestu koje ju je sada već verovatno i peklo. Ne uspem da izdržim već odlučim da se zaigram sa vatrom. Ostavim vreo poljubac na njenim usnama dok ona olako prihvata puštajući moj jezik duboko unutar njenih usta. Koliko mi je ovo trebalo.

,,Idemo odavde." izgovori teško između poljubaca dok me vuče ka izlazu. Bilo je samo pitanje vremena kada će neko od nas popustiti. Bila je to ona. Uvek je to bila ona. Bio sam jebeno težak sa rečima, delima, a ona mi je opraštala i nisam smeo da je izgubim. Ne znam kako bih živeo bez nje, a opet bio sam svestan da ovo ne sme da se ponavlja. Trčimo ka praznoj učionici na kraju hodnika zatvaram vrata dok ona otkopčava moju košulju gladno me ljubeći.

,,Stani." odvojim se od nje dok me zadihano gleda. ,,Šta je bilo Drako?" upita zabrinuto dok ponovo prislanja njene usne na moje. Uzvraćam joj svaki poljubac želeći da nikada ne prestane. ,,Miona ne smemo." ozbiljno joj odgovorim između poljubaca dok se ona odvaja od mene ljuto. ,,Drako radili smo i pre ove stvari." sednem na jedan od stolova koji se nalazio u blizini dok ona besno stoji pored mene. ,,U tome i jeste problem Miona" skeniram njeno lice dok ona skreće pogled. ,,Pogledaj me" nateram je da ponovo stopi svoje oči u mojima kako bi mi dala još malo volje za životom. ,,Sa Vizlijem si" klimam glavom pokušavajući da je sklonim od mene. ,,Kakve to veze ima Drako" odmahne par puta glavom dok me posmatra. ,,Velike veze. Hermiona komplikovano je. Sve u vezi mene je komplikovano." prođem šakom kroz kosu dok se ne usuđujem da skrenem pogled sa njenih tužnih očiju. ,,Briga me Melfoj znaš zašto?" vrištala je na mene besno dok su joj suze nadolazile. Mrzeo sam osećaj koji sam joj priređivao. Uvek sam je povređivao kako bih je sklonio od mene, a ona je baš zbog toga uvek ostajala. ,,Zašto Grejndžer?" povisim glas na nju dok sledeće reči pokopavaju svaki moj atom.

,,Zato što te volim Drako" spusti glavu dok briše suzu koja joj je pobegla iz oka. Zatvorim oči kako bih smirio puls. Voleo sam je i tekako da jesam, ali nisam smeo da joj priznam. Znala je ona to dobro, ali to nije bilo nešto što sam smeo da pokažem, ne njoj ponovo. ,,Ne smeš da me voliš Grejndžer, ne smeš" odmahivao sam glavom dok sam joj se približavao. ,,Pogledaj me, ne smeš." govorio sam reč po reč brisajući njene suze sa bucmastih obraščića koje sam obožavao da štipkam.

,,Ne mogu sebi da pomognem Drako." slegla je ramenima klanjajući glavu od mene. Bolelo me je na koji način je pokazivala sve ovo. Ljubav koju sam joj davao uvek ju je povređivala.

 ,,Probudi se Grejndžer iz ovoga. Ti me ne voliš, sećaš se?" klimao sam glavom terajući je da se složi.

 ,,To je zbog nje, zar ne? Voliš je, zar ne? Astoriu?" pogledala me je ravno u oči dok se moj svet rušio. Ne volim je i nikada neću, ti si ta koju ću voleti zauvek i ona zbog koje ovo radim. Na trenutak sam stojao ukopan želeći da se ovaj razgovor nije zadesio. Želeo sam da joj kažem sve što se desilo, ali sam bio kukavica.

,,da, volim je Grejndžer" i tada sam umro ponovo. Bio je to onaj osećaj kada umirete živi. Kada svaka iskra iščezne iz vas dok gledate kako gubite osobu koju volite najviše na svetu. Gledao sam kako žena sa kojom sam želeo da dočekam kraj sveta, za kojom je moje srce treperilo odlazi. Zatvara drvena vrata dok ostavlja pustoš u moje srce. ,,Ne znaš koliko si voljena Hermiona" tiho izustim u praznoj prostoriji želeći da ispustim sve reči koje leže na duši.

  "Bojim se da nikada i nećeš saznati ružo moja..."