DIARY - Dramione love story

"tvoja Hermiona (Malfoj) Grejndžer"

10.1.1999.

Ukus tople čokolade topi mi se u nepcima dok uživam u zimskim danima. Krupne pahulje padaju na sve strane dok se učenici gađaju velikim, snežnim grudvama. Kada ispijem i poslednji gutljaj tople čokolade izađem iz tople prostorije gde me zapljuskuje hladan vetar. Privikavam se na mraz dok koračam ka Hariju i Ronu koji su imali ''borbu'' u snegu.

,,Oh hvala nebesima Miona, užasno su dosadni." - zagrli me Džini kada primeti da sam stigla. Nasmejem se dok joj uzvraćam zagrljaj. Osećam kako mi grudva udara u glavu dok se raspada na hiljadu delova. Okrenem se spremna da se suočim sa Harijem i Ronom. Na moje iznenađenje, nisu to bili oni. Bili su to Sliterinci našeg godišta.

,,Šta to radiš?" - Ron suzi oči kada primeti Draka sa svojom potrčko - ekipom.

,,Drako ju je povredio?" - ironično upita Pensi dok se kezi. Bile smo prijateljice, ali nakon svega, želela sam da se sklonim sa strane. Zamrzela sam je ponovo.

,,Nije me povredio." - odbrusim joj dok izbegavam prodiran pogled na sebi. Drakove oči se nisu odvajale sa mog tela.

,,Možemo li da razgovaramo Grejndžer?" - upita kratko dok u glasu osećam da je očajan.

,,Razgovaramo upravo Melfoj." - nasmešim se dok osećam bol u plućima.

,,Nasamo." - nakašlje se lažno pokušavajući da me nagovori da se sklonimo od ostalih koji su tu.

,,Okej." - progutam pljuvačku dok klimam Džini glavom da će sve biti u redu. Ne želim da se pomirim sa njim i nikada mu neću to oprostiti... Ne znam koja je strana priče, ali ne verujem mu... I ako prokleto želim da to radim.

,,Hvala ti." - nasmeje se lažno.

,,Požuri." - hladno izgovorim.

,,Vidi nije da poričem, ali mi je žao. Pensi i ja smo davna priča... Znaš ona je bila ta koja me je uvek držala na oku i bila u svako doba dana i noći uz mene. Prihvatila je našu vezu i ako je užasno zaljubljena u mene, a ja sam u tebe Miona. Znam da mi nećeš oprostiti u redu je, ni ja ne bih." - odahne otežano spremajući se da nastavi rečenicu. ,,Želim da te zamolim nešto... Želeo sam da uradim nešto za tebe što nikada nećeš zaboraviti kako bih ti zahvalio na nesebičnoj ljubavi koju si mi pružala. Uradio sam to, kajem se, a grešku ne mogu da ispravim. Zato te molim da mi večeras pošalješ sve ono što sam ti ikada poklonio i dođeš na Astronomsku kulu večeras, želim da te odvedem na jedno mesto." - skrene pogled u stranu dok pokušava da umiri njegov dečiji, plašljivi glas.

,,Nećeš me kidnapovati?" - našalim se kako bih razbila neprijatnu tišinu između nas.

,,Ne brini se, neću. Posle toga ću izaći iz tvog života Grejndžer." - odlučno izgovori dok se igra sa svojim srebrnim prstenom koji se nalazio na desnoj ruci.

,,Znači onda je kraj?" - upitam nervozno dok pokušavam sebe da ubedim u suprotno. Nisam želela kraj, želela sam da ga ponovo zagrlim, da mu kažem da će sve biti u redu, ali nisam mogla. Prokleti ponos nije mi dozvoljavao da mu oprostim. Uništio me, razorio, ne želim da se pokopam, ne ponovo.

,,Kraj." - izgovori tiše dok se odaljuje par koraka ne skidajući svoje sive oči sa mene. Terale su jezu, bile su hladne i ako se u njima nalazilo toliko toga, a po najviše boli kojeg se nikada nije otarasio.

,,Boli li te?" - prevalim preko usana ne razmišljajući o posledicama. Jezik je ponovo bio brži od mozga.

,,Grejndžer... Bol je toliko dugo prisutna da je postala deo mene." - nasmeje se tužno dok ja tiho klimam glavom ne znajući šta da odgovorim. Mrzela sam prljavi osećaj koji mi je zadao i onda sam tek shvatila. Karma. Sve što sam radila sa njim, obestinilo se protiv mene. Verovala sam u prokletu karmu koja je bila istina, znala sam to...

Nakon ovog dana dugo mi je trebalo vremena da se prihvatim pera. Pisala bih par rečenica koje bi brzo bile zapaljene plamenom sveće u želji da ih niko ne pročita, a onda... Napokon sam smogla snage i završila pismo koje sam spakovala uz ostatak poklona koje sam dobila od njega.

,,Drako,

Želim da ti se zahvalim na svemu. Na svakom izmamljenom osmehu, pogledu, dodiru, reči. Ispunio si me, izdao. Oporavljam se, skrećem misli od tebe, ali je prokleto grozno. Toliko puta sam prošla pored naše učionice u želji da osetim te noći ponovo, toliko puta sam želela da se sve ponovi. Bol koju si mi zadao ostaje ovde - u srcu.

Pitaš se zašto ispisujem ovo?

Rekao si da je kraj. Obećao si mi da je kraj. Ne želim kraj, ali znam da je to najbolje za oboje. Bićeš srećan, a osećaj razaranja proćiće vremenom...Bar mislim da hoće.

Šaljem ti spavaćicu koja me podseća na najlepšu noć u životu. Haljine koje nisu poklon od tebe, ali kupljene samo da bi me primetio, prsten na kojem je ispisana najlepša laž na svetu koju sam ikada čula i dnevnik. Da, bio je to moj dnevnik u kojem je zapisan svaki delić koji smo proživeli, pročitaj ga, seti se svakog momenta. Želim da ti da doznanja koliko sam te volela, koliko te volim i koliko ću te još voleti. Na žalost, postoji nešto što ne mogu da ti vratim, nešto što nije materijalno. Nadimak koji si mi nadenuo duboko je u meni i to ću ti vratiti tek kada budem ponovo sposobna da volim, onog dana kada se ponovo zaljubim. Do tada, čuvam ga kao oštrica uništenja koja me razara svakog dana.

Želim ti da nađeš nekog ko će te voleti bar upola kao ja, koga ćeš voleti onako kako mene nikada nisi umeo. Želim ti da osetiš silnu ljubav koju nisi osetio pored mene. Želim ti da bol koju osećaš zauvek nestane. I sada kada je kraj svega, opraštam ti. Opraštam ti za svaku ružnu reč uprtu meni, za najgori početak Nove Godine koji si mi priuštio. Ne želim da iko traži oprost od mene niti da umre sa grehom na duši. Budi srećan i voljen.

Tvoja...Hermiona (Melfoj) Grejndžer''