DIARY - Dramione love story

"...imaš mene"

2.11.1998.

,,Hermiona?!" - mogla sam da čujem Drakov grub glas dok sam jurila ka Grifindorskoj kuli. Moje plitke korake sustigao je brzo dok smo se nalazili na kamenim stepenicama koje su se pomerale.

,,Jebote hoćeš li stati, jurim te od dvorišta?" - zadihano spusti ruke na kolena kako bi došao do daha.

,,Moram da idem Drako." - brzopleto izustim pokušavajući da pobegnem od njega.

Mučilo me je mnogo stvari u poslednje vreme. Ron i Hari sa mnom nisu progovorili od dvadeset i drugog oktobra, izgubila sam ih. Džini se pretežno druži sa svojim najboljim prijateljima Nevilom i Lunom i užasno je da im se motam oko glave, pored toga kontrolnih zadataka i domaćih bilo je mnogo, a na sebi sam osećala odvratne poglede uzastopno. Izdahnem kratko kada me njegova ruka sačeka ponovo na laktu.

,,Hermiona šta se dešava sa tobom?" suzi oči. ,, već deset dana me izbegavaš... Viđam te na časovima, ali mi ne dozvoljavaš da se približim jer uvek sediš u prvim redovima sa Nevillom i pre nego što uspem da te stignem već si isparila." - i bio je u pravu. U poslednje vreme vešto sam se sakrivala od njega razmišljajući šta dalje. Ništa od ovog nije bilo ispravno. Moji roditelji me se ne sećaju, Vizlijevi me vole, ali nije moguće da proslavim Božić sa njima zbog situacije sa Ronom i ako me je Džini nagovarala na to.

,,Ništa se ne dešava Drako. Imam previše da učim i to je to." - lažno se nasmešim dok gledam iza njega ne bi li primetila nekog ko će me spasiti.

,,Lažeš me Miona. Ti uvek učiš u biblioteci, a nema te tamo. Jedino mesto na kom provodiš vreme je u sobi... Dobro znaš da ja tamo ne mogu da uđem. Izbegavaš me." - zagrize usnicu vidno uznemiren.

,,Koješta." - odbrusim gledajući u patos. Tek sada primećujem koliko je hrapav.

,,Zdravo Melfoj, Mi'." . i bio je to moj spas u pravi čas. Džini koja me je odvukla u stranu kako bismo zaobišle Draka koji me je smušeno gledao. Siđemo par stepenica niže kako bismo se uputile na sledeći čas kada preko Džininog ramena primetim uznemirenu Pensi i gospodina savršenog kako se nešto domunđavaju. Mrzela sam tu bolesnu stvar koju su radili, stvari koje je uvek skrivao od mene...

Vreme je brzo proletelo i u pitanju su bile sekunde da se zavučem u svoj krevet, dobro i par hodnika i stepenika, ali manje bitno. Glavna stvar bila je izbeći Melfoja i ušunjati se bez njegovog znanja. Moje želje sruši realnost kada zapazim visoku devojku uspred portreta debele dame.

,,Neću te pustiti" - debela dama odbijala je.

,,O da, hoćeš." - žustro odgovori Pensi. Koliko sam mogla da zapazim ova prepirka je trajala duže od desetak minuta.

,,Zdravo Pensi." - nasmešim se dok zadobijam njihovu pažnju.

,,Oh hvala bogu Miona, ova debela kučka mi nije dala da uđem... Zaista mi treba tvoja pomoć." - odvrati dok skenira veliki portret. Zgrozim se na njene reči jer je debela dama zaista bila dobra čuvarica kule i draga slika.

,,Hajde da krenemo ka tamnicama, treba mi tvoja pomoć oko domaćeg." - i pre nego što uspem da odbijem već me je vukla ka podrumu ne razmišljajući da li ja to želim... Pa bili su to Sliterinci koji su sve dobijali.

,,Oh Pensi." - kada stignemo skoro do ulaza u Sliterinske odaje začujem dobro poznati glas. Bio je to Drako koji je stojao navaljen na zid kao da je sve ovo i iščekivao.

,,Možeš da ideš." - zakoračim unazat kako bih ga poslušala, ali duboki glas me preseče. ,,Ne ti, ti ideš sa mnom." - uvuče me u njegovu sobu zaključavajući vrata za sobom.

,,Nećeš izaći odavde dok ne porazgovaramo." - osloni se na drvena, oronula vrata dok zamišljeno gleda ka prozoru.

,,Pa razgovaraj onda." - prevrnem očima.

,,Zašto me izbegavaš?" - sledi pitanje na koje mu nisam dala odgovor.

,,Već sam ti rekla." - odmahnem glavom.

,,Grejndžer..." - ozbiljno progovori moje prezime dajući mi do znanja da se više ne šali.

,,Samo sve je naopako Drako... Ostaću ovde za Božić jer ne želim da idem kod Rona, ali takođe me roditelji  i ne prepoznaju. Moji najbolji prijatelji ne razgovaraju sa mnom.... Šta očekuješ da uradim?" - snuždeno mu odgovorim na pitanje dok sedam u kožnu fotelju koja je stojala do prozora.

,,Šta ti je sa roditeljima?" - postavi naredno pitanje.

,,Obrisala sam im pamćenje." - nakon tiše pauze mu iskreno priznam. Nikada nisam volela o ovakvim stvarima da pričam.

,,Nemam više porodicu." - nastavim dok mi suza klizi niz vreo obraz.

,,Da to nisi više pomislila, imaš mene." - čučne ispred mene dok svoju hladnu šaku naslanja na obraz stvarajući žmarce. Palcem obriše zalutalu suzu koja se slivala.

,,Slavićemo zajedno Božić." - vragolasto se nasmeje.

,,Ne, Drako, ne mogu to." - odmahnem glavom skupljajući obrve.

,,Zašto, vila Melfoj je i onako skoro prazna." - slegne ramenima dok me povlači u topao zagrljaj.

,,Tvoja majka me ne podnosi, znaš." - odgovorim dok pokušavam da mu dam do znanja na sve užasne stvari koje su mi se zadesile tamo.

,,Moja majka voli sve što je u vezi sa mnom, pa tako i tebe." - ostavi kratak poljubac na mojim usnama nakon toliko dana. Nisam osetila njegov miris, dodir desetak dana i tek sad shvatam koliko mi je sve ovo nedostajalo.

,,Ne prekidaj." - odmahnem glavom dok ponovo prislanjam svoje usne na njegove praveći strastven poljubac. Spusti svoje usne niže dok ljubi svaki milimetar moje kože terajući me da zadrhtim. Ispustim glasan izdah dok on usisava moju glatku kožu iza uveta - bila je to moja slaba tačka. Nasmeši se kratko dok vraća zapaljene usne na moje terajući naše jezike da igraju prljav ples.

,,Hajde da spavamo." - povuče me dok padam preko njega na veliki smaragdni krevet. Prelazim prstima preko njegove bele košulje koju sam obožavala. Bila je uska zbog čega mu se jasno isticao svaki mišić na telu.

,,Ne tako, Melfoj, ali mi se sviđa kako razmišljaš." - iskezi se dok prebacuje tamni pokrivač preko nas. Uranjam svoju glavu u njegov vrat mirisajući taj skupoceni Dior parfem koji je imao na sebi.

,,Laku noć." - promrlja dok ostavlja svoj topao poljubac na mojoj kudravoj kosi....