DIARY - Dramione love story

"...laži su uvek lepše od istine"

17.10.1998.

,,Rone nešto nije u redu?" - zabrinuto priupitam mog momka koji je već duže odsutan. Takav je od septembra, ali moje vrzmanje okolo retko je moglo da primeti to, i sada, kada sam mu se posvetila kako sam oduvek trebala shvatam da nešto nije u najboljem redu, zapravo ništa nije u najboljem redu... Džini i Hari se svađaju često, Ron i ja skoro i ne pričamo dok se u moju glavu usadio Melfoj.

,,Hermiona želiš li nešto da mi kažeš možda?" - ozbiljnim tonom priupita. Verovatno je saznao da smo juče bili kod Pensi na žurci i da je zbog toga ljut, ako mu kažem odmah neće biti problema. Uzdahnem duboko i počnem.

,,Jučerašnja zabava je bila kod Sliterinaca...Izvini što ti nisam rekla." - snuždeno se nasmešim.

,,Ne to Hermiona, nešto ozbiljnije." - nastavi. Podignem obrvu dok pokušavam da se setim još neke gluposti koju sam prećutala, doduše bilo ih je mnogo u poslednje vreme, ali nisam znala koju da saopštim jer su sve bile vezane za Draka.

,,Na nešto asociraš?" - zbunjeno priupitam.

,,Hermiona znam da si spavala sa onim kretenom." - ispljune hladno. Osećam jaku bol u grudima dok ga osmotravam. Kako je znao?

,,Kako ti..." - zbunjeno pokušam da sastavim uljudnu rečenicu.

,,Video sam tvoju spavaćicu, a posle sam čuo tvoj i Džinin razgovor." - njegovo lice bilo je ravno, ni jedna emocija se nije mogla videti. Pegice su nestajale dok su mu oči bile tamne.

,,Ja...Izvini." - nisam imala snage da bilo šta prozborim. Ron je bio zaista dobar prema meni, sve je znao dok sam se ja ponašala prema njemu kao prema ološu koji mi je služio kao igračka... Nisam ništa bolje od Draka. Spustim glavu dok mi se oči pune suzama...

,,Ne plači zbog toga, oprostio sam ti to jer te volim." - nakrivi glavu kako bi imao pogled na moje uplakane oči.

,,To ne znači da ću ikada više biti sa tobom, ali da živim bez tebe je prosto nemoguće." - ove reči bolele su me, imali smo tako teške trenutke i jedva smo uspeli da prevaziđemo sve to da bih ja na kraju uništila sve to zbog momka koji nije vredan, ničega...

,,Hvala ti Rone." - jedva se nasmešim i dalje pognute glave.

,,Ostaviću te malo samu, i ako mislim da tebe i ne boli ovaj raskid." - ironično doda nakon što izađe iz sobe ostavljajući me samu sa mislima. U trenutku mrzela sam sebe i ovu užasnu narav koju sam poprimila od njega... Previše utiče na mene.

,,Hej, jesi li dobro?" - mogu da čujem uplašenu Džini.

,,Čula sam da Ron priča Hariju kako ste raskinuli." - nastavi.

,,Zna Džini, znao je sve vreme." - obrišem rukavom suze koje su klizile niz moje rumene obraze.

,,Oh...Žao mi je." - zagrize usnu dok pokušava da me uteši. Zaista je bila drugarica za primer.

,,Zašto ne uđeš u novu vezu da nastavimo plan." - srećno će Džini.

,,Ti se šališ zar ne?" - ljuto povičem na nju.

,,Samo što sam raskinula sa Ronom i ti želiš da nastavim tvoj plan." - bacim se na krevet dok tražim svoj veliki perjani jastuk kako bih mogla da se isplačem na njega. Ne znam što sam plakala, pa Ron mi je oprostio, ali sama činjenica da smo Ron i ja bili prijatelji i da sam pregazila jednu od najvećih zakletvi ubijala me je u pojam.

...

Tog dana ostala sam u sobi sve do večere kada sam bila već mrtva gladna. Navukla sam svoj ogrtač i spustila se u svečanu salu. Pre ulaska u samu mogla sam da primetim kako se dosadan momak po imenu Kormak približava. Bio je to momak koji mi je neprestano dosađivao dok sam bila sama, a i sada, dobro sam znala da se vest o Ronovoj i mojoj vezi proširila već uveliko.

,,Kako si Hermiona?" - nasmešio mi se zavodljivo. Bio je viši od mene skoro pola metra, njegova kratka - kudrava kosa bila je savršeno zalizana kako bi me oduševio dok su njegove krupne plave oči već skenirale moje usne.

,,Bolje, hvala što pitaš." - odgovorim pristojno.

,,Mislio sam da prošetamo večeras malo." - uputi mi iskren osmeh. I pre nego što uspem da otvorim usne da mu odgovorim neko je to već učinio za mene. U nos mi se zavuče skupoceni parfem koji se osećao na kilometar.

,,Loše misliš." - frkne Melfoj na visokog momka koji zine od čuđenja.

,,A ko si ti da joj zabraniš?" - upita samouverno.

,,Ono što ti nisi. Idemo Grejndžer." - povuče me za ruku dok me vodi ka suprotnom delu od velike sale.

,,Pa ćao." - mahnem mu dok trčim pored Draka koji je besno zaobilazio ostatak škole.

,,Dobro, šta misliš da radiš?" - besno upitam kada napokon zastanemo.

,,Šta ti misliš da radiš?" - odgovori pitanjem.

,,Stojim sa tobom." - ironično mu odgovorim.

,,Šta radiš sa tim mamlazom nakon prekida sa Vizlipijem?" - podigne obe obrve buljeći u mene.

,,Slobodna sam i imam prava da budem sa kim hoću Melfoj, ne tiče te se." - odbrusim mu. Njegovo lice bilo je ružičasto što je bilo zabavno. Uvek je brzo gubio živce što je meni bilo interesantno. Ne može da me povredi fizički što mi je davalo gušt da mu se odupirem.

,,Daj mi jedan razlog zašto to radiš." - isfrustrirano prođe kroz zlatnu kosu.

,,Jer sam zaljubljena." - dam racionalno objašnjenje. I bila sam u pravu, sve ovo radila sam zbog njega, jer sam pokušala da mu dam do znanja da osećamo isto, da me ne može imati kako on želi već onako kako jedna devojka zaslužuje.

,,U koga?" - zbunjeno doda.

,,U Kormaka Mek Lagena" - mirno izustim. Bilo je to daleko od istine, ali mi je godilo. Naprotiv tu osobu sam mrzela, skoro koliko i Melfoja dok se nisam zaljubila u njega, ali bilo je lepo uplesti i njega u ovu odvratnu igru.

,,Lažeš Hermiona." - prosikta glasno.

,,A je l'?" - priđem mu malo bliže kako bih mogla da promotrim njegovo čelo na kome su se jasno videle namrgođene crte lica.

,,Da" - odgovori smireno.

,,Laži su uvek lepše od istine Melfoj" - prošaputam mu na uvo ostavljajući vreo dah da mu se uvlači pod kožu. Laganim koracima se okrenem i krenem ka velikoj sali ostavljajući Melfoja skamenjenog u mestu, baš onako kako je on to meni radio...