DIARY - Dramione love story

" ... feelings good?....Destroying a things..."

11.10.1999.

DRACO P.O.W.

prečitavam njeno pismo dok mi vazduh postaje težak. Sklopim ga dok ga približavam svom nosu. Ništa. Hartija bez mirisa vanile natera me da se bacim na krevet razmišljajući šta je dobro. Još malo, i zaista je kraj.

Skoro je devet sati i večera se završila. Naslonjen sam na ogradu dok gledam prelep noćni pejzaž. Uvučem dim cigarete u pluća terajući otrovu da odvrati moje misli. Treba da je ovde.

,,Izvini." - njen tih glas trgne me iz misli dok ja okrećem glavu ka njoj. Bila je poput palog anđela. Njene razbarušene lokne padale su joj na lice dok su joj oči bile usijane pod vedrim nebom.

,,Moramo da krenemo." - spustim glavu dok gutam veliku knedlu koja mi zastaje u grlu. Vreme je.

,,Gde idemo?" - upita nervozno dok sklanja pramen zalutale kose sa belog - okruglog lica.

,,Ne mogu da ti kažem" - odmahnem glavom paleći još jednu cigaretu.

,,Od kad pušiš?" - upita zbunjeno kada stavim otrovnu stvarčicu između usana terajući da duvan oduzme moj vazduh.

,,Od nedavno." - slažem. Bilo ju je lako slagati. Verovala je slepo želeći da je sve istina, ali nije. U mom prokletom svetu sve je počinjalo od laži. Najveća laž bila je ona. Laž da je nikada ne bih i nisam voleo. Izbacim dim iz pluća dok me ona ljuto posmatra.

Glasan tresak prekide moje razmišljanje kada skrenem pogled ka njoj. Velika staklena boca koja je stojala na malom stolu bila je polomljena na hiljadu delova. Nasmešim se na kratko dok je njena ruka i dalje bila u vazduhu.

,,Osećaj je dobar, zar ne?" - uvučem otrovan dim u moja pluća još jednom nakon što ponovo progovorim. ,,slamati stvari."

,,Ti to ipak znaš najbolje." - nasmeši mi se dok osećam kako me reči probadaju duboko praveći novi ožiljak na mome srcu.

,,Bolje da krenemo." - bacim opušak vadeći svoj štapić. Klimne glavom i približi se meni. Prihvati me za ruku dok se pomoću prebacivanja stvorimo na sasvim drugom delu grada. Noć je bila tiha, a mi smo stajali ispred kuće njinih roditelja.

,,Šta radimo ovde Drako?" - upita zabrinuto dok rukama trlja ramena kako bi se ugrejala.

,,Izvini Miona." - spustim glavu na trenutak. Svoj drveni štapić uperim u nju dok me ona zbunjeno gleda.

,,Učini to i kunem se da ću -"

,,Volim te." - prošaputam tiho dok moja ruka počinje da drhti. Ovako je najbolje za sve.

,,Drako -"

,,Obliviate" - prošaputam dok mi suza kvasi obraz. Bila je to prva ove noći, ona najjača. Bila je to ona tiha suza, muška koja je sve govorila. Bio sam svestan, ali nisam mogao da se oduprem. I pre nego što se okrene ka meni nestanem u dimu hladne noći.

Bio sam u svojoj sobi sam. Ležao na svom krevetu igrajući se sa njenim prstenom. Hrapav natpis na njemu činio je da moje srce zatreperi. Njena kratak spavaćica bivala je položena do mene kako bih mogao da upijem miris vanile ponovo. Bio sam svestan da moram da se sklonim od nje po svaku moguću cenu. Bio je kraj. Naše uspomene zauvek su iščezle u njenom sećanju....

FLASHBACK

Ministarstvo Magije 20.11.1998.

Nemilosrdni vetar terao me je da se probijam kroz ulice kišnog Londona. Hermiona Grejndžer, moja devojka uveliko je spavala u toplom krevetu na Hogvartsu ne znajući šta se dešava. Želeo sam da joj se odužim. Mogao sam primetiti kako gleda Narcissu koja me je čuvala kao kap vode na dlanu, kako decu ispraćaju roditelji. I to me je bolelo, falili su joj više no išta na svetu, a nije mogla da ih vrati.

,,Dobar dan gospodine Parkinson." - pružim ruku visokom proćelavom čoveku koji je bio navaljen u kožnu fotelju prelistavajući gomilu papira na radnom stolu.

,,Kako mogu da ti pomognem gospodine Melfoj?" - upita dok se rukuje sa mnom. Skloni papire u fioku dok spaja prste ispred sebe.

,,Pa želeo bih da jednoj porodici vratim pamćenje, ali za to mi je potrebno vaše odobrenje." - nervozno pogledam u njegove tamne oči, skroz drugačije nego od njegove ćerke koja je bila moja glavna atrakcija u školi prošlih par godina.

,,Cena je visoka gospodine Drako." - mirno me je promatrao.

,,Platiću koliko treba, samo morate mi pomoći." - samouvereno izustim dok on potpisuje nekakav papir koji mi ubrzo i preda.

,,Izvoli. Cenu ću ti reći kada obave posao." - klimnem zadovoljno glavom dok mi srce treperi od sreće. Uspeo sam, moja Miona napokon će povratiti svoje roditelje. Zlata imam i previše to mi nikada nije bio problem.

...

Ministarstvo Magije 29.11.1998.

,,Kako to mislite?" - povikao sam na visokog čoveka pored mene. Smejao mi se u lice dok je vrteo svoje pero.

,,Lepo." - oštro mi odgovori. Njegov odvratan osmeh ispunjavao je ovu malu prostoriju zvanu kancelarija.

,,Žao mi je, rekao sam Vam da je cena visoka." - spusti papir na sto dok ja ustajem sa fotelje besno. Ovo se ne dešava.

,,Ili će umreti..." - napustim kancelariju sa njegovim rečima koje mi se vrzmaju po glavi terajući me da se zateturam par puta. Uvek je bilo tako, uvek je sputavalo nešto moju sreću. Nisam znao da li je to bila prokleta kletva koja je pala na našu porodicu oduvek ili jednostavno samo dobar izbor. Ali na kraju, bio sam ja taj koji nikada nije imao izbora.

Šta da radiš Drako? Preispitivao sam sebe dok sam se šetkao po sobi tamo - amo nervozno pokušavajući da smislim što bolje rešenje. Prokleti gad tražio je od mene da izbrišem pamćenje osobi koju najviše volim, da obrišem sebe iz njenog života. Znao je da je to ona. Rekla mu je Pensi. Bila je ista kao i njen otac, nezahvalna kučka koja je radila uvek iza leđa. Morao sam da sakrijem svaki mogući dokaz da smo postojali, da uništim svaku memoriju koju je doživela sa mnom da bi joj vratio porodicu. Morao sam da biram umesto nje. Njena porodica ili ja. Izabrao sam njih, jer znam da bi i ona to uradila, bilo je kasno za ispravke. Ne sme da me se seti, ne smem da je nateram na to inače bi je izgubio - zauvek. Takva su pravila igre, a ja sam se zaigrao. Izgubio sam. Opet. Još jedna osoba u nizu koju sam izgubio ne razmišljajući o posledicama...

END OF FLASHBACK

,,Spavaj Drako, kasno je." - zažmurim dok ispijam poslednji gutljaj viskija koji je ostao u čaši.....