DIARY - Dramione love story

Zahvalnost

3.9.1998.

Nakon toliko vremena provedenog van zamka ponovo nisam mogla oči da sklopim. Unutar moje glave lomilo se toliko misli. Šta je Drako hteo čim mi je dao žabicu. Moje misli o njemu tištile su me i ujutro.

Sumorno sam navlačila svoju odoru gledajući u ogledalo koje se nalazilo na crvenom zidu ukrašeno zlatnim šarama. Češljala sam svoje bujne lokne zamišljeno sukobljavajući se sa željom i pravilnošću.

,,Da li si okej?" - upita riđa devojka kada zastane kako bi zavezala pertlu na svojim novim cipelama koje je dobila ove godine na poklon.

,,Da,da" - odgovorim kratko Džini okretajući se u suprotnu stranu kako bih dohvatila ranac u kome su neuredno stajale knjige za astronomiju, magijska stvorenja i herbologija. Ubacim još knjigu za drevne rune kako bih mogla da napustim spavaonicu.

Dugim hodnicima prolazila sam kako bih stigla do dvorane. Danas imam dodatan čas iz napitaka, a jedino što ne želim jeste da i danas budem predmet ismejavanja Melfoja koji nije u stanju jedan napitak da načini kako treba. Odmahnem glavom na tu pomisao i tek onda shvatim da se nalazim u velikoj dvorani gde se odvijala gozba. Sa jedne strane nalazila se moja ekipica, moj savršen dečko i naš najbolji drug Hari koji je mirno jeo svoje pite od bundeva raspravljajući sa Džini o taktici koja po njegovom skromnom mišljenju nije bila dobra.

,,Treniraćemo od 6" - tvrdoglavo je pokušavao da objasni Džini da je kvidič njegova strast koja ga nikada nije olako napuštala.

,,Prerano je, ne oponašaj Drvceta" - odbrusi mu Džini ljuto pokušavajući da ga bar na trenutak urazumi, ali bezuspešno.

Mahnem im ne govoreći ni reč, a onda se sručim na klupu između Džini i Nevila koji je jeo svoj puding gunđajući kako je Luna već trebala da se pojavi na doručku.

Jutro je proteklo mirno, pa recimo prvi deo doručka i skoro da sam zaboravila na sve brige i probleme, domaće zadatke koji su trebali da se urade za predstojeću nedelju, a nisam stigla juče i predstojeći čas napitaka dok se na vratima velike sale nije pojavio on - glavom i bradom Drako Melfoj lunjao je pogledom tražeći nekog i nije se smirio dok me nije uočio. Krenuo je laganim koracima ka Grifindorskom stolu dok se odzvanjanje njegovih cipela jasno čulo. Zagnjurim glavu niže u tanjir pun žitarica sa mlekom, ali ubrzo se začuje njegov drzak glas.

,,Oh pa tu si, očekujem te na napicima." - jasno je izgovarao svaku reč dobijajući pažnju od celog Grifindorskog stola. Nevil ga nije preterano voleo, ali bi ponekad pritajno poželjkivao da mu vrati za sve one godine ismejavanja.

,,Ne idem na napitke danas" - odgovorim nesigurno ne želeći da upadam u nikakav sukob sa Melfojom koji je umeo gadno da pogodi u deo koji te je boleo.

,,Ideš" - frkne od besa narugošeno. Hari je već imao želju da ga zadavi, ali od trenutka kada mu je pomogao da se reši Voldemora bacivši mu njegov štapić imao je poštovanja prema arogantnosti i mržnji koja je dopirala iz njega.

,,Rekla je da ne ide Melfoj" - Ron mu besno ispljune u facu ustajajući sa klupe i spremajući se za borbu. Njegov drveni štapić jasno je stojao u velikoj šaci spreman da ponovo baci neku kletvu na Melfoja davajući do znanja da sam ja njegova devojka.

,,Opet problem oko blatokrvne?" - čuo se piskav glas Sliterinke iza Melfojevih leđa. Bila je to Pensi, njegova devojka koja je verno trčkarala za njim od prve godine. Njene zmijolike oči i tamna kosa činile su je opake. Pa da budem iskrena, nisam znala da li mu je zaista devojka, ali činilo se tako...

,, Da je nisi nazvala nikad više tako." - čulo ce pucanje Drakovog glasa koji je u trenutku uspeo da se okrene kao čigra brzo, uhvativši Pensi Parkinson za grlo. Prizor je bio užasan, vrištao je na nju besno, stežući njen vrat kao kakav predmet dok su mu se oči mutile. Na trenutak poželela sam da se nađem između njih, da odvojim besnog Melfoja koji je na nju vikao kao na nekakvu ološ zbog uvrede, ali su me noge izdale. Nisam mogla ni da se pomerim, trepnem. Bezsramno sam gledala taj prizor ponovo stavljajući u mašinu šta je ispravno.