DIARY - Dramione love story

I promise

Pre samog početka dela želela bih da se izvinim na smanjenoj aktivnosti ovih dana :) Ne znam šta mi je, ali me užasno mrzi da pišem i nemam neku preteranu inspiraciju ovih dana, ali koliko toliko ću biti redovna do 18. januara... Nakon toga ću se potruditi bar jednom nedeljno da izbacim deo zbog škole.

16.01.1999.

DRACO P.O.W. ( i dalje)

Toplota koja je dopirala iz kamina činila me je da se opustim na trenutak. Kako je lepo biti kod kuće. Nakon samo par nedelja vratio sam se u Melfoj vilu kako bih razmotrio situaciju. Sve je ostalo isto, ukrašena jelka, moje stvari, njen grifindorski šal u mojoj sobi... Sve je ostalo isto, osim nje. Samo nje nije bilo.

,,Želiš li čaja?" - čujem brižnu majku koja seda do mene držeći belu maramicu u ruci.

,,Ne." - odgovorim gledajući u razbuktalu vatru u kaminu.

,,Plašiš me." - nastavi da mi dosađuje dok uzima zelenu fasciklu sa stola. Nisam je ni primetio, verovatno su bile to neke očeve stvari koje su ostale nedovršene nakon njegovog odlaska u askaban.

,,Da li je to zbog Hermione?" - upita dok ja osećam kako mi srce ponovo krvari, na samu pomen njenog imena. Ne odgovorim ništa.

,,Mogu da ti pomognem sine, ali moraš da mi dozvoliš." - nakrivim glavu kada shvatim njene reči. Želela mi je samo pomoći, kao i uvek. Zaštitila me je od najjačeg, a ja... Pao sam na najslabiju tačku života.

,,Kako?" - skrenem pogled ka njoj dok ona duboko uzdiše.

,,Moraš da mi obećaš nešto ako želiš da ti pomognem." - otvori fasciklu preturajući po papirima kao da je ne interesujem.

,,Sve zavisi šta." - hladnim tonom izgovorim dok osećam kako mi se knedla spušta u grlu.

,,Moraš da se oženiš čistokrvnom vešticom Drako. U pitanju je naša čast Drako. Tvoja porodica je godinama držala do sebe ne smeš da izneveriš nikoga." - ostavi papire na sto dok svojim toplim rukama obuhvata moje čvrsto ih stiskajući. ,,Moraš" prošaputa.

Klimnem glavom. Nisam imao šta da izgubim, ono što sam čuvao, odavnnom sam izgubio, a ona. Ona je htela samo najbolje za mene. Nisam želeo da izneverim jedinu ženu koja je uvek bila tu za mene. Pruži mi papire dok ih ja polako iščitavam.

,,Obećavam"

,,Šališ se zar ne?" - ljuto upitam dok prelazim pogledom ponovo po papiru pokušavajući da smirim sebe. Sve je bila jebena laž. Mogao sam da vratim njene roditelje bez da je izgubim. Mogao sam da je imam dok bi ona bila srećna.

,,Ovo je čarolija. Vrati joj pamćenje." - da mi ceduljicu na kojoj je ispisana neka reč na latinskom. Nasmešim se kada shvatim da sve što smo imali, svega će se setiti.

,,Ne zaboravi na obećanje Drako." - klimnem glavom dok ustajem spreman za teleportovanje. Ali onda užasna jeza postane deo mog tela. Vratiću joj pamćenje, ali je neću imati. Obećao sam. I koliko god da sam želeo da je imam nije bilo moguće. Uvek je neko stojao na put ka mojoj sreći sa njom.

Svečana dvorana je već bila potpuno puna kada sam ušao u nju. Pogledi su na trenutak zastali na meni kao da iščekuju da se nešto desi. Sednem do Crabba i Pensi koja se uvijala oko mene pokušavajući da me omami.

,,Molim Pensi?" - iznervirano joj se obratim dok gledam Hermionu na kraj sale kako se smeje na sav glas. Želeo sam da joj vratim pamćenje, stvarno jesam. Ali bilo je previše da joj oduzmem sreću ponovo. Naš kraj je uvek bio vidljiv.

,,Tebe." - mogu da čujem Pensi, ali se ne trudim da išta od toga uzmem za ozbiljno. Nije bila vredna ičega. Podsećala je na njenog oca. Lagao je jer je mislio da će tako Pensi obezbediti dom u vili Melfoj, ali nije uspeo, samo ju je odgurnuo od toga.

,,Prekini" - uhvatim zglob njene ruke koji je krenuo ka mom obrazu stiskajući ga kao kakvu polomljenu grančicu.

,,Boli me." - prosikta glasno dok se svi okreću ka nama. Ova devojka je gora nego što sam mislio. Besno joj odgurnem ruku ustajajući bez moje večere. Krećem ka vratima kada me zaustavi ženski glas.

,,Drako večeraj sa nama." - bila je to Laura koja mi je pravila mesto između sebei nekog Haflpafca koji me je plašljivo gledao. Zar zaista misli da ću ukaljati ugled Sliterinaca?

,,Hvala Laurice, ali moram da idem. Imam dosta stvari da obavim." - namignem joj dok je štipam za njen debeli obraščić. Skoro sam stigao do svoje sobe kada začujem iritantan glas koji me je svuda pratio.

,,Zar je ta mala blatnjavuša stvarno vredna svega ovoga?" - podigne obrvu dok meni bes ključa u venama. Ovog momenta sam želeo da je rastrgnem, ubijem. Stisnem pesnice dok brojim do deset i onda krenem na nju.

,,Ne zovi je tako kučko propala." - proderem se na nju kada je zgrabim za vrat gušeći je.

,,Zar je Hermiona Grejndžer stvarno vredna svega ovog Drako?" - stiskao sam njen vrat jače gledajući u njene pakosne, zelene oči. Mrzeo sam što ju je stavljala u svoja prljava usta. Nešto tako čisto blatila je samim izgovorom.

,,Čega sam vredna?" - njen uplašen glas trgne me iz misli puštajući crveni vrat Parkinsonove. Pogled prebacim na nju, koja se gubila u mojim prodirnim očima. Priđem joj korak bliže.

,,Ja sam otišla." - cinično se nasmeje Pensi te se izgubi u velikom portretu koji se nalazio pored. Nisam mario za njene reči već sam stao ispred male čupave devojčice gubeći se u njenim čokoladnim očima.

,,Pogledaj me." - povučem joj bratu kada skrene pogled u stranu. Želim te oči da gledam zauvek. Zažmuri na kratko te ponovo otvori oči spremajući se da utone u njih.

,,Sve će biti u redu Melfoj, veruj mi." - pređem kažiprstom po njenom dugačkom vratu ostavljajući njenu vrelu kožu da se ježi.

,,Nisi mi odgovorio." - nakon kraće pauze nastavi odvajajući se od mene. I dalje me je gledala u oči. Nije se usuđivala da ih pomeri sa mene dok sam ja uživao u nijansama tamne boje koju je imala u sebi.

,,Moram da idem Melfoj, pričaćemo sutra." - nasmešim joj se dok ostavljam otisak mojih usana  na njenom crvenom obrazu gubeći razum u njenoj slatkoći.

,,Zašto me zoveš Melfoj?" - basno me upita hvatajući moju ruku slabašno. Sam pogled na nju slao je trnce u moje telo.

,,Ja sam sa Ronom." - suzi oči dok pušta moju ruku. Bio sam svestan da će ovako nešto da kaže, ali bolelo je. Bolelo me je više nego išta na svetu. Ona je sa prokletim Vizlijem. Ponovo.

,,Ti ćeš uvek biti moj mali Melfoj šta god da se desi Hermiona. Sad moram da idem. Pričaćemo sutra." - nasmejem se njenoj zbunjenosti nakon što je teškog srca ostavim samu na hodniku...