DIARY - Dramione love story

"but I know I was happier with you"

Pustite muzikicu i uživajte u delu xoxo :)

5.3.1999.

HERMIONE'S P.O.W.

prošlo je skoro dva meseca od našeg poslednjeg razgovora. Od poslednjeg dodira, poslednjeg osmeha koji mi je uputio. Bio je kraj. Prvi put u životu osećala sam se prazno. Imala sam sve, a samo mi je on falio. I sve mi je smetalo jer njega nije bilo tu. One noći vratio mi je stvari uz pismo koje sam prečitavala toliko puta da sam ga znala napamet. Bilo je to nešto moje što je i dalje mirisalo na njega...

" Draga Hermiona,

Vraćam ti sve ono što je bilo tvoje. Vraćam ti osmehe, tugu, sreću i žudnju.

Bila si u pravu... Ljubav i strast nisu isto. Strast je imuplsivna. Brzo se ugasi, baš kao i mi...

Želim ti da nađeš nekoga ko će te voleti onoliko koliko si zaslužila...

I kada je teško seti se da si voljena, jesi. Najvoljenije si biće koje sam ikada upoznao. Budi sigurna u to.

Vreme će proći, zaboravićeš sve.

Kloni me se Grejndžer, ne šteti sebi.

I dok pero zaranjam u mastilo znaj da mi se srce steže. Nisam uspeo da učinim ništa, ali uvek... Uvek ću gledati na tebe kao najdivniju stvar koju mi je Bog priuštio... I znam da sam srećniji sa tobom.

D.M."

Okrenem pogled u stranu kada osetim njegov miris. Prošao je pored mene kao pored stranca. Zaobišao me je kako bi otišao njoj. Ostavio poljubac na njenim usnama dok se ona tiho kikotala. Bila je srećna. Volela ga je. Zaista jeste. I nikada mi nije bilo jasno šta su svi videli u njemu. Bio je loš, zao, tužan, depresivan, hladan, komplikovan, a svaka bi želela da to proživljava sa njim. Bio je dete koje nije pokazivao nikome. Nije padao i pravio se snažan, a njemu je samo trebao neko ko će ga zaista voleti. I našao ju je, našao je njegovu Astoriu Greengrass.

,,Dobro si?" upita Džini dok seda do mene kako bi ručala. Klimnem glavom nemajući snage da išta progovorim. Njegove oči izgledale su srećno. Zaista je bio srećan sa njom.

A kako je odmicalo vreme shvatila sam da vreme ne leči, vremenom se samo zaboravlja.

Tako sam počela da zaboravljam njegovu boju glasa, kako moje telo reaguje na njegov dodir, kako se smeje iz petnih žila ili kakav je osećaj kada njegove punaste usne nađu put do mojih.

,,Sigurno si dobro Mi'?" navaljivala je Džini dok sam ja želela samo da ispustim dušu. Odmahnem glavom ustajajući sa klupe. Bilo mi je muka od svega. Od ove škole, od ovog prokletog osećaja koji me je svugde pratio.

DRACO P.O.W.

Sedeo sam za stolom i posmatrao nju. Bila je tako savršena. Duge lokne padale su joj preko lica dok je pokušavala da stopi naše poglede. Nisam joj to dozvoljavao. Gledao sam je preko ramena u prolazu kada se uverim da me ne primećuju. Bio sam slab u tim očima. Pokleknuo bih prvi put kada bi mi se obratila, kada bi me pogledala. Nisam smeo to sebi da dozvolim. Želeo sam je nazat, moju i ničiju više, a najmanje sam ja prava imao na nju. Želeo sam da je ostavim podalje, ali uvek bih je viđao. Ostalo je još samo par meseci do kraja i onda je nikada više neću videti. Snaga kojom sam išao glavom kroz zid terala me je na halucinacije i plač svaki put. Bio sam slabić pred njom i toga sam se plašio. Kako je uspela to da mi učini?

,,Dobro si ljubavi?" obrati mi se Astoria uvlačeći mi se u zagrljaj. Mrzeo sam tu devojku. Sve što sam imao u mašti prekidala mi je realnošću. Volela me je, dakako da jeste, ali ja nju nisam. Moje srce kucalo je za drugom.

,,Kad si ti tu, uvek" ostavim poljubac na njenim usnama dok se ona trese pod mojim dodirom. Da samo zna koliko bih voleo da to nije ona. ,,Odsutan si" nastavila je dok se igrala sa mojom kosom što me je dodatno izluđivalo. ,,Umoran sam" pružim joj lažan osmeh dok se ona umiljava. ,,A da te mi opustimo?" i pre nego što sam uspeo išta da progovorim trčali smo iz sale bez jela. Trebalo mi je ovo, da skrenem misli sa Hermione Grejndžer koja je verovatno proklinjala dan kada me je pustila u svoje srce, dan kada me je zavolela. Ulazimo u moju sobu dok ona skida svoj plašt te se baci na moju belu košulju otkopčavajući dugme po dugme.

,,Ne ovde Astoria" odvojio sam se od nje gledajući u veliki krevet ispred mene. ,,Zašto ne? Ovo je tvoja soba Drako" navaljivala je dok sam mirno stojao i posmatrao taj krevet. Nisam mogao to da joj uradim, nisam mogao to sebi da uradim...

FLASHBACK

,,Ne ideš nigde i tvoj krevet je ovde... Zauzela si teritoriju. Kraj." rekao sam joj ljubeći svaki milimetar njene zapaljene kože. Bio sam srećan, istinski. Napokon sam je imao...

,,Treba li da branim teritoriju?" nakon izgovorenih reči njeni obrazi se zarumeneše. Bila je tako slatka, pokušavala je da bude velika, a bila je devojčica. Voleo sam tu njenu vrlinu.

,,Ako želiš, ali nema potrebe. Melfoj." uhvatio sam njenu ruku polako dok sam nam prepletao prste. Njena majušna stojala je u mojoj dok sam joj čvrsto davao zaštitu.

END FLASHBACK

Obećao sam joj. Znao sam to, a Melfojevi nisu kršili obećanja. Posle te noći, nisam doveo ni jednu u taj krevet. Nisam mogao, taj krevet mirisao je na nju. Na njenu nevinost i prljavost u isto vreme. Na vanilu pomešanu sa mentom. Na njenu kosu raspuhnulu po belim jastucima. Grifindorsku odeću i njen glas. Nisam mogao to da uradim, ubilo bi me.

,,Ne mogu ovde..." tiho sam govorio dok sam osećao kako se slamam. Toliko je malo falilo da joj otkrijem sve, koliko volim drugu i da sam sa njom samo zbog njenog krvnog statusa.

,,Želiš li da mi ispričaš?" upitala je pažljivo dok sam ja grizao unutrašnjost obraza. ,,Ostavi me samog Astoria" jedva čujno sam izgovorio. ,,Neću otići dok mi ne kažeš, možemo zajedno da rešimo" i to je bio kraj. Prvi put u životu poneo sam se tako prema njoj, prema mojoj budućoj ženi. ,,Rekao sam jebeno da me ostaviš samog, šta tu nije jasno? Šta tvojoj šupljoj glavi nije jasno?! Ostavi me nasamo" drao sam se na nju dok se ona povlačila unazat. Bila je povređena, ali ne koliko i ja. Bez dalje rasprave napustila je moju sobu ostavljajući me samog.

Bacio sam se na krevet proklinjajući dan kad se sve iskomplikovalo.

Mrzeo sam koliko je devojka samo pokušavalo da uđe u taj krevet ne znajući da pripada njoj. Mrzeo sam svaku koja je to pokušala. Ni jedna nije bila svesna da ulazi na tuđu teritoriju koju nije moguće osvojiti. I ako ona nije tu, njen trag je ostao i to je sve što sam imao od nje. Niko nije smeo da dira njeno. Nisam dao na to jer me je to najviše bolelo. Ona. Ona me je bolela.

,,Laku noć živote" izvukao sam medvedića koji je mirisao na nju. Bio je sakriven ispod guščijeg jastuka. Privukao sam ga nosu duboko udisajući miris vanile. Miris moje vanile.

...

ovaj deo je ultra mega tužan, znam. Obećala sam vam srećnije delove, ali ne mogu... Ne mogu to da radim sada :') Obećala sam vam srećan kraj zato moram da vas propatim na pola priče :) Uskoro nešto lepše ccc