DIARY - Dramione love story

božićno drvo

24.12.1998.

,,I dalje mi nije jasno kako si na ovo pristala Mi'..." - izgovri Džini dok me drži čvrsto u zagrljaju. Pa da budem iskrena ni sama ne znam, Drako me je nekako nagovorio da provedem Božić sa njim što sam ja malo teže prihvatila.

,,Ne znam Dži' možda jer je veoma ubedljiv." - nasmešim se dok pakujem crveni šal i kapu u kofer teško ga zatvarajući.

,,Mislim da ti ništa od toga neće trebati." - izvije usne u bezobrazan osmeh.

,,Džinerva!" - vrisnem na nju dok se ona počne nekontrolisano smejati.

,,A sad ozbiljno, dobro si?" - upita kada baci pogled na moju ruku. Jeza proleti kroz celo moje telo dok se sećam salona u vili Melfoj i moje krvave ruke, na žalost, ožiljak je još tu...

,,mhm"- promrljam nesigurno dok se spuštam sa koferom u predsoblje.

,,Jako mi je žao što ove godine ne slavimo zajedno. Mama ti je isplela džemper." - obliže usnicu dok me steže u čvrst zagrljaj, mogu da se kladim da će uskoro da zaplače.

,,Dži' bolje je ovako, Ron i ja smo raskinuli, Hari, Ron i ja ne razgovaramo." - nakrivim glavu dok je puštam iz zagrljaja.

,,Piši mi." - podigne prst mahajući njime kao malom detetu. Nasmešim se na njene reči.

,,Hoću. I pozdravi Molly" - mahnem joj dok izlazim iz zamka gde me zapljuskuje hladan val vazduha zbog čega moj nos pocrveni.

,,Spremna?" - ostavi poljubac na mom obrazu dok uzima moj kofer.

,,Nadam se da će biti snega ovih dana." - nasmešim se dok se skupljam uz grifindorski plašt kako bih se još malo utoplila. Nisam se presvukla jer sam sve stvari spakovala prethodnog dana.

,,Hladno?" - upita dok skida svoj topao šal i prebacuje na mene kako bi me još malo utoplio.

,,Hvala. Ja sam mislila da nije tako hladno." - izgovorim nakon što ubaci naš prtljag u drugi deo voza.

,,Mislim da si ipak htela da mirišeš na mene." - namigne mi kada se udobno smestimo u jedan manji kupe na samom početku voza.

...

Velika mračna vila izvirivala je iznad tamnih žbunova koji su krasili dvorište. Crvene ruže su bile povijene dok je gusta magla polako padala. Zatresem se na trenutak dok gledam prizor iz prošlosti. Vratila sam se, ali ne kao zatočenik.

,,Dobro si?" - uhvati moju ruku dok je ja polako stežem kako bih se smirila. Ne, nisam dobro. Klimnem glavom dok otvara veliku metalnu kapiju puštajući nas unutra.

,,Drako stigao si mi!" - pušta mi ruku kako bi zagrlio bledu ženu koja mu utrčava u zagrljaj. Uvek je bila ista, skupocene dugačke haljine, visoke podpetice i njena savršeno uredna kosa. Baci pogled na mene na trenutak, ali brzo odustane obraćajući se svom jedincu.

,,Oh, tako si mi nedostajao." - usklikne dok ga ponovo privlači u svoj zagrljaj. Da ne znam da naspram njega stoji Narcissa Melfoj, tačno bih napravila problem.

,,Hermiona, zar ne?" - podigne obrvu dok se nakon dužeg stajanja konačno obrati i meni.

,,Drago mi je." - prevalim preko usta teško dok osećam kako mi se u grlu stvaraju čvorovi.

,,Oh i meni.Uđite." - uvede nas u veliku mračnu prostoriju koja je bila topla, ali ne dovoljno da bi joj dala lepši izgled. Osećala se tuga, depresija i sve loše stvari u njoj...

,,Hermiona može da spava..."

,,U mojoj sobi." - nastavi Drako majčinu rečenicu na šta se ona nasmeje kiselo. Mogu da nanjušim ljude koji su bili ljubazni samo jer su morali, a ona...Ona je bila jedna od njih.

,,Mora da ste gladni, spremiću vam nešto." - promeni brzo temu dok gleda na Draka.

,,Oh zaista nema potrebe..." - odmahnem glavom dok i dalje stojim kao kip u sred velikog salona koji je izazivao bol u predelu mojih grudi, ali nije me ni saslušala. Otišla je do kuhinje.

,,Sedi Melfoj." - nasmeši se dok pravi mesta kako bih se udobno smestila pored njega što i načinim. Dvosed je bio mali, ali nije nas sprečavao da sedimo tamo zajedno - naspram vatre dok su se sa drguih strana nizale ogromne police sa knjigama. Njegova kuća mi se sve više dopada.

,,Želiš li da zajedno okitimo jelku?" - upita nakon petnaestominutne tišine. I tek onda primetim veliko drvo jele koje je stojalo u ćošku prazno. Velike kartonske kutije stojale su ispod nje čekajući da budu otpakovane.

,,Šta je u tim kutijama?" - priupitam Draka.

,,Ukrasi..." - nasmeši se kratko. ,,Rećiću majci da nam skuva čaj, pa da počnemo." - ostavi vreo poljubac na mom malenom čelu te se izgubi iz vidokruga. Ova vila je zaista ogromna.

,,Nisam ni sumnjala." - nasmešim se kada otvorim kutiju gde zateknem srebrne i tamno zelene ukrase. Svi su bili slični - zmijice, smaragdi, nedefinisani oblici sa zelenim šarama. Na kraju krajeva bilo bi i čudno da budu neke druge boje. Drako izvadi svoj štapić kada ga ja sprečim.

,,Ne može Drako, kitićemo bez magije, zanimljivije je." - uvalim mu jedan ukras u ruku dok sledeći kačim na prvu slobodnu grančicu.

,,Nije teško." -kažem dok me on ljuto posmatra. Ali nakon samo par trenutaka i on se zabavljao. Smejao se glasno dok je pokušavao da dohvati vrh jelke gde je trebala da stoji velika zvezda padalica. Izvadim štapić kako bih upotrebila čaroliju, ali on odmahne glavom.

,,Ne smem ja, ne smeš ni ti." - izvuče moj drveni štapić iz ruke.

,,Ma daj..." - napućim usta praveći se da sam ljuta, a on... Dobro je znao da nisam, nisam nikada mogla da budem ljuta na njega.

,,Dođi." - povuče me podizajući me na njegova ramena. I ponovo se odigne dok ja vrištim. Bojala sam se letenja i visine.

,,Stavi je ti." - doda mi veliku srebrnu zvezdu koju olako namestim na vrh jelke što odmah potpuni izgled same.

,,Lepa je, ali fali malo crvene." - iskezim se kada me spusti sa svojih leđa.

,,Samo sanjaj, idealna je." - stavi ruke na bok dok gleda u veliko novogodišnje drvo.

,,Samo kažem da fali crvene." - odmahnem glavom protiv.

,,Kakav si ti to Melfoj ako ne voliš zelenu?" - uzme gutljaj čaja koji se već prohladio. Narcissa nam nije smetala čak nije ni pokušala da se pridruži našoj zabavi.

,,Gladna?" - nastavi da čavrlja.

,,Malo." - priznam. Ovde smo od podeva, a sada je već devet uveče. Vreme leti brzo, a moj stomak napokon me je opomenuo na to koliko dugo nisam stavila ništa u usta....

Pitam se šta Vizlijevi rade...