DIARY - Dramione love story

"dear, I will always love you,Draco"

25.12.1998.

,,Ko bi rekao, ja koja sam uvek imala hiljadu Božićnih želja, ove godine nit' želim novi miris, ni odeću, ma čak ni nove knjige. Bože, samo neka jedno mesto na svetu ostane zauvek samo moje. Neka taj njegov zagrljaj zauvek ostane moj." - zatvorim dnevnik kada čujem korake iza sebe.

,,Već si budna?" - upita dok ostavlja poljubac na mom golom ramenu. Stane iza mene dok posmatra zatvoren notes i šareno pero do njega.

,,Nikad mi nećeš reći šta tu pišeš." - izusti tiše i dalje se ne pomerajući.

,,Obuci se pa da siđemo na doručak." - okrenem se ka njemu dok se smejem njegovom pospanom licu. Donji deo pidžame sa prugama bio mu je spao skoro do prepona videvši se guma Kelvin Klain gaća. Gore nije nosio ništa osim svojih savršenih mišića, retko je vežbao, a nekako, njegovo telo je bilo razvijeno kao da ne izlazi iz teretane.

,,Balaviš Melfoj." - povuče mi bradu na gore svojim dugačkim prstima terajući me da zatvorim blago otvorena usta. Skrenem pogled kada shvatim šta se upravo desilo. Navuče zeleni džemper dok izlazi iz sobe.

U velikom salonu, ispod jele stajalo je gomilu poklona zapakovane u tamno smaragdne papire. Bili su to pokloni koje je Drako dobijao od majke, rođaka i prijatelja. Nasmešim se kada shvatim koliko je ovaj čovek zapravo bogat, više nego što misli...

,,Šta kažeš da otvorimo?" - povuče me za sobom kako bismo otvorili poklone. Smestim se između njegovih nogu na parket upijajući miris njegove sveže oprane kose.

,,Ovaj je za tebe." - pruži mi malu crvenu kutijicu u ruku dobro zamotanu. Skinem sloj ukrasnog papira kada iz njega ispadne mala hartijica meni u ruku. Bila je nevešto iscepan deo nekog povećeg papira zapaljen sa strane kako bi izgledao lepše. Nasmejem se dok prevlačim svoje prste po njemu čitajući poruku.

''Kažu da su čokoladne žabice najlepši slatkiš na svetu, šta ja znam, što se mene tiče ne bi mogle ni da se porede sa tobom... Srećan Božić najdraža... D.L.M.'' - privučem ga nosu upijajući dobro poznati miris - njegov parfem.

,,Hvala..Ovo je najlepša stvar koju mi je iko ikada napisao." - ostavi blag poljubac na mom vratu što me natera da se naježim.

,,Otvori." - i bez i jedne reči nastavljam da otvaram njegov poklon. Kada skinem i poslednji sloj ukrasnog papira izviri crvena kutijica. Polako je otvaram dok se na mom licu vidi jasno oduševljenje. Mali zlatni prsten sa zelenim cirkonom presijavao se na dnevnom svetlu.

,,Pogledaj šta piše na njemu." - izvadim ga iz kutijice dok me adrenalin uveliko stiže. Još jedna reč bila je dovoljna da zaplačem na njegovom ramenu. Okrenem prsten kada primetim na okviru jasno ugravirane reči "Dear, I will always love you, Draco."

,,Hvala ti." - prošaputam dok osećam kako me glas izdaje. Suze radosnice se slivaju niz moje lice dok stavljam belo zlato na prst. Bio je to najlepši poklon koji sam ikada dobila, a da ste mi rekli da će mi on to pokloniti, verovatno bih se smejala dok ne umrem na najgluplju šalu ikada izgovorenu.

,,Mislim da je i ovaj tvoj." - odgovori nakon kraće pauze kada mi doda još jedan poveći poklon. Bio je to džemper od gospođe Molly koja mi je svake godine šila novi sa velikim slovom H na sredini.

,,Ovaj... Nisam znala šta da ti kupim, tako da sam..." - uplašeno sam govorila obraćajući se Draku koji je upravo otvarao svoj poklon. Nisam imala ni novca toliko, ali sam želela nešto da mu uzmem.

,,Šališ se, prelepo je." - ostavi poljubac na mojim usnama dok gleda mali srebrni privezak u obliku zmijice. U kutiji su još stojale i čokoladne žabice - njegov omiljeni slatkiš koji je sada bio i moj, manji meda koji je na sebi imao zeleni sliterin džemperčić dobro natopljen mojim vanil parfemom i još mala figurica Zemlje koja se okretala.

,,Ne znam šta da ti kupim jer imaš sve... Osim sveta, a sigurna sam da ćeš i to uskoro zadobiti...Srećan Božić, tvoj Melfoj ;)"

Nasmeje se kada pročita poruku koju vraća u drvenu kutiju zajedno sa ostalim poklonima.

,,Nisi u pravu...Imam svet...Sedi do mene." - leptirići, ne, bolje reći zmajevi počinju da mi se pojavljuju u stomaku dok moji obrazi ponovo gore. Njegove reči stvaraju vulkan u meni terajući da se osećam voljeno, više nego ikad pre.

,,Srećan Božić." - Narcissa Melfoj nam pokloni osmeh dok razgleda haos koji smo napravili. U njenim rukama stojao je zapakovani poklon po kojem je nervozno tapkala rukama.

,,Srećan i Vama." - odgovorim kulturno. Pruži ruku sa poklonom ka meni dok fiksira pogledom svog sina koji joj klima glavom u znak podrške. Prihvatim poklon i ostanem zatečena kada ugledam par knjiga koje su bile uredno naslagane, bile su nove, tek kupljene. Neke od njih sam već i pročitala - mali princ, poslednje predavanje i knjiga čekam te.

,,Ove su mi najdraže, a Drako mi je rekao da voliš da čitaš." - nesigurno izusti dok ja ćutke gledam u knjige koje sam dobila. Ova žena je čitala, a po najviše ljubavne knjige?

,,Hvala Vam mnogo, ne znam šta da kažem...Da, volim da čitam i rado ću ih pročitati, ne sumnjam da su dobre čim su Vama najdraže." - izgovorim u jednom dahu i dalje zatečena njenim poklonom. Možda je Drako u pravu, možda me žena ipak gotivi.

Podne je brzo prošlo te i naša tiha gozba koja se odvijala. Drako i Narcissa su pričali o svojim rođacima ispitivajući me po neko pitanje. Nakon samog ručka odlučila sam da napišem Džini pismo, da je obavestim o svemu. Spustim pero na sto dok ponovo prečitavam pismo razmišljajući šta bih još mogla da dodam.

,,Draga Džini,

Javljam ti se i pre svega želim da ti čestitam Božić. Palata je prelepa, stara i očuvana i ako fali malo crvene boje... Kao što sam ti i pre pričala sve im je u zelenom, čudno zar ne?

Drako je divan. Juče smo okitili jelku, a danas otvarali poklone... Da znaš kakav mi je prsten poklonio, ali neću ti ga opisati, zamišljaj ga dok ga ne vidiš uživo. Narcissa ipak nije zla kako se čini, poklonila mi je set svojih najdražih knjiga što me je blago šokiralo, ali i obradovalo.

Kako je kod vas? Šta rade ostali? Ima li snega?

Kod nas snega ni na vidiku, ali bašta je sve jedno prelepa. Volim ujutro da se iskradem iz kreveta dok Drako spava tako da provedem jutro u prelepom vrtu. Narcissu retko viđam, mislim da pati za mužem, ali zato je Drako non stop uz mene. Jedva sam ga nagovorila da me ostavi da ti ispišem pismo, sve ga interesuje... Dnevnik naručito.

Pozdravi sve. Šaljem ti malo čokoladnih žabica jer ih imamo na pretek... Drako ih stalno jede, a i mene hrani njima, kaže da sam jako mršava i da treba da se ugojim, mada ja mislim da je to njegov plan da me ugoji kako bih ostala samo njegova... Ne znam, nisam pametna, ali sam srećna...

Vidimo se na Hogwartsu.

Tvoja Miona.''