,,Znaš šta boli?" upitala sam.
,,Šta?"
,,To što sam uvek verovala u nas jedina, što sam odbijala da poslušam bilo koga verujući da sam ti jedina na svetu i ako sam znala da nisam. Što sam prešla svaku tvoju grešku koja me je ubijala, što si me odbac...
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Samo da naglasim da je ovaj deo malo dosadniji. Uživajte :)
10.9.1999.
DRACO P.O.W.
Gorka, crna kafa budila me je iz mrtvih. Hladna, tamna prostorija u kojoj sam bivao zatečen od ranog jutra bila je izrazito mirna. Roully je jutros nestao, verovatno sa Astoriom kako bi spremio doručak. Roully je bio novi vilenjak, sličan Dobby-ju samo malo niži i mršaviji. Krupne crne oči poput teniskih loptica i otrcana jastučnica.
Pogledao sam na sat spreman da krenem na posao. Bila je ovo druga nedelja od kako menjam oca u ministarstvu magije. Nisam se nešto posebno trudio da budem dobar jer su Melfojevi bili itekako na lošem glasu od pada onog čije se ime ne sme izgovoriti. I ako sam bio na visokom položaju zahvaljujući sedmoj godini koju sam dovršio nije mi pomagalo da skrenem misli sa svih ostalih dešavanja.
,,Dafne će večeras doći" rekla je tiho Astoria sedajući za veliki sto do mene dok sam ja lupkao svojim dugačkim prstima po drvenoj ploči. Bio sam nervozan, a danas sam imao itekako posla. Dolazili su novi radnici ovih dana i bilo je prenatrpano. Sekretarice, sudije, advokati i ostala čudna zanimanja koja su počela da se stvaraju od kako su blatokrvni bivali na višim nivoima.
Klimnuo sam glavom u znak odobrenja dok sam nameštao kravatu. ,,Imam puno posla danas, ne čekaj me na ručku" Astoria je kao po običaju bivala opuštena povodom toga. Navikla se na moja stalna raspoloženja, koliko sam sličan ocu i koliko mi nije stalo ni do koga. Stari Malfoy koga su svi poznavali vraćao se ponovo.
Kancelariju sam zatekao neurednu i to me je dodatno izludelo. Sekretarica je uveliko trebala da bude ovde i da pospremi sve papire koji su bili razbacani po celoj, maloj i skučenoj prostoriji. Dva stola, jedan u sredini, a drugi u ćošku sa mnogobrojnim policama i lepim pogledom na Londonske ulice.
Frknuo sam besno okrenuvši se kako bih našao put do kafeterije. Moje telo uzdrmalo se kratko kada sam osetio da sam lupio u nešto čvrsto. Gomilu papira rasulo se po podu dok ih je ispuštala malena devojka koja se bila zalupila u mene pre par trenutaka. Besno sam je pogledao spreman da svoj bes istresem na prvog ko mi naiđe.
Tada je majušna devojka podigla glavu stapajući nam poglede. Progutao sam pljuvačku. ,,Ti" uzviknuli smo u isto vreme oboje potrešeni od slučajnog susreta...
HERMIONE P.O.W.
Uska, crna haljina pasala mi je do kolena dok sam preko imala beli sako koji se savršeno uklapao sa mojim tek novim, kupljenim cipelama. Bujne lokne spremila sam u punđu namazavši sloj pudera kako bih ličila na nešto.
Od kako je plavokosi momak otišao iz mog života zauvek, život mi je postao sumorna sahara puna peska. Bezuspešno sam tražila oazu kako bih se spasila tuge koja me je zadesila. Olivera nisam viđala skoro nikad, njegove reprezentacije za Rumuniju postajale su sve češće dok sam ja sama bila sve vreme. Džini je skoro zaboravila na mene dok je Luna bila prezauzeta svojim kulinarskim veštinama sa čudnim namirnicama poput visećih krompira.
No, današnji dan trebao je da prođe u najboljem mogućem redu. Danas je novi dan, nova prilika za osmeh i život. Prvi dan na poslu posle toliko godina učenja i studiranja. Bila sam spremna da zablistam. Posao za koji sam se kandidovala nije bio preterano dobar, ali bio je otskočna daska za neke druge.
Ministarstvo magije bilo je ogromno, a poslednji put kada sam bila u njemu krala sam horkurus sa Harijem i Ronom. Toliko novih tunela, prolaza i kancelarija. Prvih petnaest minuta pokušala sam da nađem stepenice za treći sprat i bilo je užasno teško. Nakon bezuspešnih pokušaja upitala sam prvog prolaznika. Bio je to visoki, crni momak koji me je uputio ka spratu. I zaista, i ako sam kasnila našla sam put.
U svojim rukama nosila sam gomilu papira koje sam trebala doneti i pre nego što mi je počela smena, ali moj prvi dan krenuo je naopako. Odbacila sam sve loše stvari pre nego što sam otvorila drvena vrata. Znala sam da će se neko izvikati na mene prvi dan i pomirila sam se sa činjenicom da postoji mogućnost da dobijem otkaz prvog radnog dana, no sada je bilo prekasno. Trapavo sam ušla unutra iščitavajući prvi papir koji se nalazio na vrhu. Bilo je to neko odobrenje za izgradnju magičnih mesta u normalskom svetu. Udubljena u sam predmet koji se nalazio u mojim rukama nisam ni primetila kada sam se slupala u nešto. Papiri su se razleteli na sve strane dok sam se ja suzdržala da ne padnem hvatajući se za kožnu stolicu pored. Tiho sam opsovala u sebi besna što se moj dan pogoršava. Izgubila sam se, udarila u nešto i na tonu papira rasula po podu koje ću verovatnu skupljati par sati.
Pa može li nešto gore da me zadesi?
Svoju glavu sam podigla uvis kako bih saznala šta je to čvrsto što stoji u sredini kancelarije. Šok na mom licu je bio očito vidljiv. Polu - otvorena usta i izbuljene oči. Tada se moj glas stopio sa njegovim stvarajući savršenu melodiju ,,Ti..."
Gledala sam ga par trenutaka zbunjeno, razmišljajući da li je ovo prokleti košmar iz kog treba svakog časa da se probudim ili je stvarnost. Ugrizla sam se za usnu čisto da znam da li sam i dalje ovde i da li nas je sudbina ponovo spojila. Ne sanjam, jeste. Ispred mene stojao je visoki momak kog sam volela najviše na svetu. Osobu koju sam isterala iz svog života jer je tako bilo pravilno, osoba koju nikada ne bih pustila. Njegove oči fiksirale su moje lice ne osuđujući se ni da izgovori jednu reč. Moje noge su oktazale dok sam gubila glas. Nisam mogla da zinem, da se pomerim kao nema stojala sam naspram njega gledajući koliko se promenio za samo par nedelja. Bio je to pravi poslovni čovek, onakav kakav je i sam Lucijus Melfoj bio. Pretvarao se u njega i ako sam znala da je u dubini duše nešto drugo, bolje od samog prokletog Lucijusa.
I da napokon imam odgovor. Zadesilo me još nešto mnogo gore - Drako Lucijus Melfoj.
,,Gospođice Grejndžer kasnite" izgovorio je hladnim tonom odaljavajući se korak unazat. ,,Nadam se da imate dobro opravdanje za to" odmerio me je na kratko praveći se kao da iza sebe nismo imali ništa. Kao da smo dva obična stranca koja su se prvi put srela. I to je bolelo, više nego išta pre...
,,Izgubila sam se, izvinite neće se ponoviti" spustila sam glavu na trenutak kako bih sakrila suze koje su se nakupljale u mojim tamnim očima. ,,I bolje" bez i jedne reakcije zaobišao me je odlazeći iz naše kancelarije....
