DIARY - Dramione love story

"...u redu"

14.9.1999.

HERMIONE P.O.W.

,,Koliko te samo volim" prošaputao je Oliver tiho na moje uvo dok sam češkala njegovu ruku. Vratio se sa puta posle toliko vremena i tako mi je nedostajao. Sve što se desilo bilo je previše za oboje. Poljubio me je nežno. Mogla sam da osetim svaki otkucaj njegovog srca dok su nam se tela slepila. Njegova ruka prolazila je kroz moju gustu kosu dok je ostavljao sitne poljupce po mom golom vratu.

U jednom okretu sam nas okrenula kako bih bivala na njemu. Nasmejao se tiho. ,,Jesi li sigurna?" upitao je kada se moja ruka našla ispod njegove majice želeći da je skine. Klimnula sam glavom oblizivajući usne. Jednim potezom skinuo je moju majicu ostavljajući me u brusu dok se cerekao od sreće. Povukao me je bliže stapajući naše usne u jedan agresivan poljubac. Bila sam spremna da se prepustim trenutku i da krenem dalje, da se napokon sklonim od Draca Malfoya.

Tada sam začula zvono na vratima, jednom, drugi put, peti. Zbunila sam se na trenutak. ,,Hermiona Grejndžer otvaraj" povikao je muški glas od koga me je jeza hvatala. Oliver me je zbunjeno pogledao sklanjajući me sa njega. Sedela sam tako u mestu sve dok na vrata nisu ušla dva momka.

Ispred mene stojali su moj sadašnji i bivši dečko gledajući u moje grudi. Pocrvenela sam na trenutak brzo oblačeći svoju majicu. Bilo je potrebno samo nekoliko sekundi da se vatra rasplane. Pogledao ga je besno. ,,Pakuj stvari Hermiona idemo" frknuo je besno ne pogledavši me.

,,Šta?" stala sam naspram njega. ,,Rekao sam ti" pogledao me je napokon. Njegove oči pokazivale su da je besan, razočaran. ,,Možeš li nas ostaviti nasamo Oliver, molim te?" upitala sam ga očajno želeći da se ovo sve što pre završi. Klimnuo je glavom izlazeći iz sobe.

,,Šta misliš ko si ti? Sigurno neću da te slepo slušam" besno sam dodala gledajući ga u oči. Bio je tako visok da sam glavu morala da podignem ka gore. ,,Hermiona idemo odavde" približio mi se korak unapred. ,,Gde idemo?" upitala sam ga zbunjeno.

,,I ti si najpametnija veštica?" nasmejao se cinično. ,,Koji problem imaš Melfoj? Baneš mi u kuću i tražiš od mene da odem. Kako treba da se ponašam?" suzila sam oči besno dok je njegovo lice napokon postajalo ozbiljno. ,,Jebeno nećeš živeti pod istim krovom kao i onaj lik. Je l' jasno? Ne više Miona" povikao je besno terajući jezu u mojim kostima.

,,Onaj lik je moj dečko Drako, a ovo je moj krov" rukom sam pokazala ka gore kako bih mu dočarala gluposti njegovog mozga. ,,Ne, Hermiona. on nije tvoj dečko i ovo nije tvoj krov. Imaš pet minuta da spakuješ stvari ili ću te izvesti iz ove kuće bez stvari" pripretio mi je prstom dok sam ja pokušavala da obuzdam smeh. Pa šta ovaj čovek izvodi? Da li mu je Astoria stavila nešto u hranu kad se ponaša ovako?

,,Bojim se da iz ove kuće izlaziš sam Melfoj" prekrstila sam ruke na grudima dok sam posmatrala njegovo bledo lice. ,,O je li tako?" upitao je dok mu se na licu prikradao zlobni osmeh. I pre nego što sam shvatila šta pomišlja bivala sam poignuta u zrak, prebačena preko njegovog ramena kao džak krompira koji su nosili normalci.

,,Odmah da si me spustio" frktala sam kao nekakav ris na njega dok se on cerekao izlazeći u hodnik. ,,Šta se ovde dešava?" upitao je smeđi momak koji je zbunjeno posmatrao sve što se dešavalo. ,,Spusti je dole" rekao je smirenim tonom. ,,A šta ako neću?" odgovorio je Draco cinično i pre nego što je moj, još uvek dečko, uspeo da odgovori, zalupio je vrata ostavljajući sve moje stvari iza drvenih vrata jednog stana.

...

,,Zašto si me doveo ovde?" upitala sam zbunjeno kada smo se našli ispred velike metalne kapije koja je označavala vilu Melfojevih. Nije mi odgovorio već me je slobodno uvodio u prvu prostoriju koja se nalazila u ovoj vili. Sve je bilo tiho kao da smo samo mi ovde, jedini.

,,Draco gde su svi?" nakon petnaestominutne tišine oglasila sam se. Pogledao me je uplašeno kao da je čekao samo pravi trenutak da mi nešto saopšti. Progutao je pljuvačku otežano. ,,Nikog nema" pogledom sam pratila njegovu siluetu koja ulazi u salon.

,,Kako misliš nema nikog?Gde je Astoria?" sela sam preko puta njega u velikoj prostoriji koja je budila u meni najlepše, ali i one najružnije uspomene. ,,Razveli smo se" izgovorio je otežano. ,,Da li si dobro?" uplašeno sam upitala. Znam da nisu bili preterano bliski, ali ipak, nakon svega proveo je dosta dana sa njom.

,,Zašto sam ja ovde?" nastavila sam da mu postavljam pitanja koja su me mučila. Na njih niko nije mogao da odgovori, osim njega, a to mi je trebalo - samo ogovori koji su se uvek skrivali duboko ispod gomilu laži.

,,Zato što te volim Miona" odgovorio je brzinom svetlosti dok sam ja ostajala šokirana. Trebalo je nekoliko minuta da prođe kako bi mi se disanje unormalilo. Bivala sam nervozna, a te reči razarale su moje srce.

,,Ne lupetaj Draco, gotovo je" nasmejala sam se lažno dok je on zamišljeno posmatrao moje lice ne trudeći se da uđe u raspravu sa mnom. ,,Ništa nije gotovo dok ne prestaneš da drhtiš pod mojom blizinom Hermiona" napokon je izustio.

Spustila sam glavu. Bila je to istina. Pod njegovim dodirom, uz njegovu blizinu i njegove reči moje srce iskakalo je iz grudi.

,,Draco mučiš nas. Oboje" usudila sam se da progovorim. ,,Samo mi dopusti Hermiona. Obećavam ti, neću te povrediti ovaj put" klimnuo je glavom terajući da verujem njegovim rečima. Želela sam da verujem u njih, ali više nikada nisam to mogla da načinim.

,,A Narcissa?Šta će ona reći?" prošaputala sam jedva čujno. ,,Narcissa je propustila sve svoje prilike. Vreme je da budemo srećni" stopio je oči sa mojima tražeći odobrenje i veru. Teško sam izdahnula.

,,Vidi, ovako ćemo. Večeras na večeri pričaćemo o svemu, dopustiću ti da razmisliš šta želiš. Samo te molim da ne ideš glavom kroz nešto što je vredno" nasmejala sam se slabašno znajući na šta cilja.

,,U redu."