DIARY - Dramione love story

Prvi ples

20.9.1998.

Ponoć je brzo prošla, pa i moj rođendan. Ali bez obzira na sate žurka je i dalje trajala, a ja osećala sam se kao princeza večeri. Svi pogledi bili su uprti ka meni dok je glasna muzika ulepšavala ovo veče.

Pola 2 ujutro i poslednji ples.

Ron je otišao da jede tortu sa ukusom višanja koju mi je Molly poslala kao rođendansku tortu za proslavu. Znala je da mi je to omiljena, ali ove večeri je nisam okusila. Bilo je isuviše lepo da bi me i njen ukus omamio. Muzika je usporila, parovi su počeli da ustaju. Mislim da je bilo vreme da je okusim, jer Džini je plesala sa Harijem, a Ron je zadovoljno plesao ples sa hranom. Nasmejem se na ovu glupost i krenem ka drugom delu dvorane, ali me hladna ruka zaustavi.

Osetim kako sam povučena na podium dok me Melfoj drži za struk privlačeći me k sebi.

Kako znam da je on? - miris ga odaje...

Njegovom desnom rukom pridržavao je moju malu ruku dok je levom šarao po mojim golim leđima. Naslonjena na njegovo srce mirno smo se klatili u ritmu muzike.

,,Nadam se da tvom dečku ne smeta što sam te ukrao za prvi ples." - prošaputa mi na uvo stvarajući žmarce u mom telu. Osećam njegove hladne ruke koje spaljuju moju kožu na najosetljivijim delovima.

,,Znaš ne treba ti rumenilo dovoljno goriš pod mojim dodirom." - nastavi da govori dok ja saginjem glavu. Osećam kako se crvenim od njegovih bolesnih komentara koji me teraju da se uzbudim. Moje srce ponovo lupa.

,,Svideo ti se poklon?" - upita nakon kraće pauze dok mi diše u vrat tiho. Verovatno želi da naš razgovor ostane u tajnosti, ali i previše pažnje privukao je na sebe nakon što me je odvukao na podijum.

,,Ne budi kreten Melfoj... Ne očekuješ valjda to da obučem." - kažem uzrujano prisetivši se spavaćice koju sam dobila na poklon. Od toliko poklona on je izabrao najodvratniju stvar na svetu... Definitivno me ne poznaje.

,,Lagao bih kad bih se složio sa tobom Grejndžer." - nastavi bezveznu konverzaciju prateći muziku.

,,Zašto misliš da ću ti se predati?" - upitam besno kada se setim pisma. Bilo je tako odvratno ispisano, kao da je žudeo da me ponovo ponizi.

,,Idemo odavde." - odgovori ostavljajući me bez odgovora. Naglo se odvoji od mene povlačeći me ka izlazu sale. Ponovo ima moju ruku u njegovoj i ponovo, kao i onog dana vuče me sa sobom - a ja kao hipnotisana pomno ga pratim. Kada muzika utihnu jer smo dovoljno otišli usudim se pogledati gde smo. Ponovo smo se nalazili u učionici potpuno sami.

,,Odgovori mi!" - insistirala sam. Bila sam tvrdoglava i svesna sam toga, ali jednostavno želela sam odgovor, i ako sam znala da će ponovo podići ego. Osećala sam to. Približi mi se mirno terajući me da opet zauzmem poziciju i upadnem u klopku. Nisam imala izbora i zato se to i desilo. Hladan zid i moja gola leđa nisu zajedno funkcionisala.

,,Zato što... Grejndžer... Jebeno znam koliko se ložiš na mene i koliko me poželjkuješ" - odgovori polako, reč po reč dok mi se nenormalno približava. I eto, bila sam u pravu. Ponovo je podigao svoj ego na viši nivo zahvaljujući meni.

,,Ja nisam Pensi... Nisam ona... Ljubav osećam, strast je suvišna." - odgovorim dok podrhtavam od hladnoće. Ponovo sam suzbijena uz njega dok mi na uvetu šapuće bolesne misli.

,,Znam da nisi ona... Ali šta ćeti ljubav ako nema strasti Grejndžer, ne zvuči li to... Po malo dosadno?" - upita dok svojom rukom prelazi po mom obrazu koji je bio vreo. Ovog puta nije me mogao dotaći prstima i bila sam zahvalna sebi na tome... Ova haljina bila je savršena.

,,Ne treba mi ništa što ne proizilazi iz ljubavi." - prošaputam jedva dok zatvaram oči. Njegov miris i dah teraju me da se zaputim u dolinu stranog, nepoznatog... Plašim se jer postajem ranjiva na njega, njegove oči, glas i dodir... Ne želim ni da pomišljam na ono najgore.

,,Hrabra devojčice... Znam koliko potajno priželjkuješ moje dodire." - šaputao mi je na uvo dok je prstom dodirivao moj vrat. Jedan njegov dodir ostavljao je jezu na vidljivom mestu. Mrzela sam ga, ali potajno znala sam da je sve što govori istina...

,,Ne znaš ti ništa." - prošaputam gutajući knedlu. Jaka sam, ali on me čini slabašnom. Nemam snage ni da se pomerim i ako nisam zarobljena. Noge me izdaju dok mi se glas trese, ne neću zaplakati.

,,Voliš moju jaknu, zar ne?" - upita kada se odvoji par milimetra od mog uveta. Mirno je skenirao moje lice. Te savršene oči stapale su se sa mojim kestenjem izazivajući uragan u meni. Zašto tako deluje? Glasa nisam imala, a njegova blizina učinila je da radim ono što um ne želi... Klimenm glavu mirno ne pokušavajući da mu se suprotstavim.

,,Miriše na mene i imaš osećaj kao da te ja dodirujem...Priznaj" - govorio je zavodno dok mu se lice presijavalo na mesečini. Tako je prokleto zgodan. Priznajem... Nosim je jer imam utisak da si ti tu. Kao najveća kukavica nastavim klimati glavom želeći da je ovo san, da ću se sutra probuditi i psovati kako me je najveća noćna mora zadesila.

,,Dečko te sigurno traži, bolje se vrati pre nego što posumnja da mi izjavljuješ ljubav." - odvoji se od mene dok mi hladno sasipa novu bol u lice. Šta ja to radim? Zašto on na mene toliko prokleto deluje. Ispao je skot, ponovo. Frknem besno u lice dok dolazim sebi. Pogledam ga pravo u oči na šta se on nasmeje. Ne znam šta mi je uradio, nije ni pokušao da me poljubi, a poželela sam ga. Ovo nije ljubav... Izađem bez trunke snage i brzim koracima uputim se ka sobi. Ne znam ni da li se moja rođendanska žurka završila, niti koliko je sati, samo znam da želim da legnem.

Tanka je linija između ljubavi i mržnje... Moja je definitivno končasta, jedva da se i vidi. Ležim u krevetu, a nikako da zaspim. Pokušavam, ali uvek mi se vraća slika Melfoja i njegovih metalnih očiju koje lede svet. Zašto? Zašto sam prokleta... Otrgnem glavom kako bih izbegla misli koje haraju satima u mojoj glavi.

Treba mi lek za glavobolju... Ovo prestaje... SADA