gomila smeća

anđeli čuvari

Nema me tamo gdje bih trebala biti
Ne mislim ono što bi trebalo misliti
I ja to znam, ja to vrlo dobro znam
Mnogo još vremena treba da napokon saznam

Sva ona znanja koja otvaraju naš vid
Sve te mudrosti koje mogu izbrisati moj stid
No ja ih odbijam, jer ja sam kršno biće
Ne treba meni Sunce, niti zora koja sviće

Ne treba mi ništa, osim burnog pića
Sa njima otkrivam sasvim nova otkrića
A grižnja savjesti tu je, ali ja ne marim
Koliko ponosa mi je preostalo dok te ne udavim?

Ja sam jedno veliko ništa, savršena nula
Sve što se veže uz moje ime pojava je trula
Sat mi otkucava, no ne znam kada će stati
Možda već sljedeće jutro neću dočekati

Gdje su moji anđeli, što li sada rade?
Mogu li ikako oni umanjiti sve ove moje jade
Pročistiti mi um, osloboditi mi dušu
Zaustaviti vjetrove što danonoćno kroz nju pušu?

O, anđeli, posijte mi srce, pustite da raste
Dajte da i mojim nebom jednom prolete laste
Tmurne sive oblake izbrišite iz mojih očiju
I dopustite djeci u njima da se napokon nasmiju