gomila smeća

oko nas, u nama

Izvadi si oči iz lubanje
Kada takve ne imaju smisla
Očerupaj si kožu sa lica
Da svijet vidi tvoju umornu dušu

Ispruži ruku daleko
Dodirni materiju ispred sebe
Tako nježnu i tako mekanu
Potpuno odcjepljenu od realnosti

Utopi se u bistrom izvoru
Povedi čitavo društvo, bilo koga
Voda je nečista čim tijela su stigla
Nada o povratku davno je preminula

Može biti buka, a može i tišina
Ta meni je sasvim svejedno
Kada sam i ja to nečisto tijelo
Kada je i moje biće isprano od žara