Savršena noć

7. Deo

Začujem neko lupanje i šuškanje pa otvorim oči. Ugledam Vuka kako ulazi u sobu samo sa peškirom oko struka. Kapljice vode cure sa njega na sve strane dok peškirom briše mokru kosu.

– Danas treba da stigne dokumentacija sa tvojim novim prezimenom – hladno kaže i ja sklonim pogled sa njegovog tela i usmerim na njegovo lice. Nema ni traga šali. Ozbiljan je i hladan kao i uvek.

– Reci da se šališ – tek sada su mi stigle informacije do mozga. Dođavola, udala sam se za njega. Pomislila bih da laže, ali ima dokaz. Na snimku se jasno vidi kako sam u opštini i udajem se.

– Ne, ne šalim se – ode do ormara i otvori ga.

– Dođavola, ne želim da budem sa tobom u braku – viknem i nervozno prođem rukom kroz kosu.

– Pričaćemo neki drugi put, sada žurim. Moram da odem na neki sastanak – izvadi iz ormara crno odelo i prsloni ga uz svoje telo pa se pogleda u ogledalo.

– Hoćeš li me saslušati? – na samoj ivici strpljenja sam i malo mi fali da puknem.

– Nemam vremena – ni ne pogleda me već krene da oblači odelo.

– Zar ne razumeš da ne želim nova dokumenta? Ne želim tvoje prezime. Ne želim da budem u braku sa osobom koju ne volim – besno ustanem iz kreveta i priđem pa mu otmem odelo iz ruke i bacim negde sa strane. Iznervirano me pogleda.

– Iskoristio si me dok sam bila pijana – optužim ga.

– Ne sećam se da si se nešto bunila ni tada, a ni sinoć – počeša se za bradu i izvadi drugo odelo.

– Ne kažem da mi nije bilo lepo. Lepo mi je, ali ne želim da budem u braku sa tobom. Kada se budem udavala to će biti iz ljubavi, a ne zbog dobrog seksa – kažem, a on obuče belu košulju i podsmehne se na moje reči.

– Ljubav ne postoji – samouvereno tvrdi.

– Ljubav. Glupa reč predstavlja samo iluziju. Ona stvara da misliš da je sve bajno i lepo. Da te neko voli i da ne može da živi bez tebe. O, itekako može. Svako bez svakoga može. Samo, možda u tomtrenutku njje našao dobru zamenu. Nažalost, ljubav ne postoji. To je velika laž. Muškarac jedino što želi od žene je seks. Zato će sve uraditi da to dobije. Večera, udvaranje, romantika, pokloni. To nije iz ljubavi, već da bi dobio svoj cilj. Ništa više, ništa manje – zakopča poslednje dugme na košulji i pogleda me.

– Ti to znaš iz iskustva? – upitam, a on klimne glavom.

– Svi muškarci su takvi – uzima pantalone i navuče ih na sebe.

– Naravno da nisu – pobunim se.

– Aha, kako da ne – podsmehne se i pogleda se u ogledalo kada navuče sako.

– Idem. Doneću ti tvoju novu dokumentaciju – štrcne nekoliko kapljica parfema na sebe i krene da izlazi iz sobe.

– Ne želim tvoje prokleto prezime! Želim razvod. Ići ću da podnesem zahtev i biće na tvom stolu – očigledno je otišao. Priđem ormaru i uzmem prvu majicu koja mi zapadne za ruku pa je navučem na sebe.

– Znaš li kada ćeš dobiti razvod? – vrisnem i poskočim kada začujem tih glas kako mi šapuće na uho.

– Dođavola, uplašila sam se – kažem mu, a on ne reaguje.

– Znaš li kada? – upita i okrene me prema sebi.

– Kada? – upitam. Jednu ruku stavi na moj struk, dok drugom vraća moj odbegli pramen na mesto.

– Nikada – prošaputa i povuče me na svoje usne. Ljube me grubo, tako da zaboravim sve što sam mislila.

– Zato što se niko nikada iz porodice Dimitrijević se nije razveo. Rado bih ostao, ali moram da idem – kaže i izađe iz sobe. Zar on nije Vojinov brat? Kako ima drugo prezime? Šta se ovde dešava?

– Nosi se – vrinem i prođem rukom kroz kosu. Uradiću ono što najbolje znam, pobećiću. Ako pobegnem i sakrijem se negde on neće moći da me nađe i problem rešen.