Savršena noć

20. Deo

– To ovaj kafić? – upitam kada dođemo ispred kafića.

– Jeste, ajmo – kaže Žaklina i izađemo iz auta. Zaključam auto i uđemo u kafić. Jedina reč koja opisuje ovo mesto je otmeno. Ima prostora za petsto ljudi i sve je u crvenom stilu.

– Previše je fensi – sednemo za sto i doslovno se zgrozim.

– Izgleda da jeste, ali ovde dolaze lepi muškarci – namigne mi Tanja i ja se nasmejem.

– Šalje Vam gospodin za šankom – zbunim se i nespretno prihvatim ispruženu ružu koju mi je doneo konobar. Pokaže na šank i usmerim pogled. Čovek koji je u srednjim dvadesetim godinama, podigne svoju čašu i nazdravi mi. Klimnem glavom i odložim ružu.

– Lep gest – kroz smeh kaže Tanja.

– Jeste – klimnem glavom i naručimo piće.

– Pričajte, šta ima? – naslonim se i krenem da ih slušam.

– Posvađala sam se sa Dušanom – tužno kaže Žaklina.

– Kada? – radoznalo pitam. Oni su tako skladan par da se skoro nikad ne svađaju. Ovo mi je malo čudno.

– Malo sam ga napala – prizna i ja skontam. Mnogo je ljubomorna, pa ga je verovatno zbog toga napala.

– Rešićete vi to – u znak podrške uhvatim je za ruku, a ona se nasmeši.

– Ja sam sama. Još uvek nisam pronašla svoju srodnu dušu za razliku od vas – patetično se uhvati za srce što mene natera na smeh.

– To je Žaklina našla srodnu dušu, ja nisam – ispalim, a one me pogledaju.

– Udala si se – kaže Žaklina.

– Pijana. I on mi ne da razvod, pa smo se dogovorili sa budemo u seks šemi – udahnem i priznam im.

– Znači, tražiš srodnu dušu? – Tanja kroz smeh kaže, a ja klimnem glavom.

– Nekog ko će mi dati ljubav, a ne samo seks – slegnem ramenima.

– Ali je seks odličan? – razigrano me pita Žaklina.

– Nažalost – izdahnem i pređem pogledom preko ljudi u kafiću. Ček, ono je Vuk? Nije, nije. Pogledam malo bolje nekoliko stolova dalje od nas u ženu u prekratkoj haljini i u muškarca koji mnogo podseća na Vuka. Sede jako blizu jedno drugog i gledaju u nešto što se nalazi na stolu.

– Koliko je sati? – pitam dok još uvek gledam u sto malo dalje od nas.

– Deset, zašto? – zbunjeno odgovori Tanja. Deset sati. Šta on radi u deset sati u kafiću? Ko zna od kada je ovde i ko zna gde će posle.

– Ma, u koga to gledaš? – drmne me Žaklina i ja pogledam u nju.

– U Vuka – smireno kažem.

– Ko je Vuk? Onaj tvoj – klimnem glavom.

– Gde je?

– Nekoliko stolova dalje od nas. Sedi za stolom sa onom brinetom – brineta. Kako mi pre nije došlo u glavu? To je ista ona osoba koja je bila u stanu. Bila je među njegovim prijateljima sa kojim nije želeo da me upozna.

– Da li te on to vara? – zgroženo vikne Žaklina i svi se okrenu prema nama. Sklonim pogled sa Vuka i skupim se da me ne bi prepoznao.

– Tiše. Imamo dogovor da možemo međusobno da se varamo, i onda kada ja budem našla svoju srodnu dušu, on će mi dati razvod – tiho joj kažem.

– Sofija – pozove me Tanja. Podignem pogled prema njoj, a ona se kiselo nasmeje.

– Primetio nas je – dođe mi da lupnem glavom o zid, ali je uradim to. Polako pogledam prema njihovom stolu i primetim da Vuk gleda u mene. Lažno se nasmejem, a onda skamenim. Brineta se približila i pred svima ga poljubila u obraz. On to nije sprečio. Nije ništa uradio. Samo je pogledao u mene.

– Dobro veče. Izvinite ako vas ometam u nečemu. Hteo sam da pitam gosođicu da li bi popila piće sa mnom. Da li želite? – pogledam u ispruženu ruku mladića koji mi je poslao ružu i bez razmišljanja prihvatim.

– Naravno, ali negde drugde. Ovde je previše zagušljivo – lupnem prvo što mi padne na pamet i ustanem.

– Idem samo da platim račun – kaže, a ja klimnem glavom.

– Ljutite se? – upitam Žaklinu i Tanju.

– Naravno da ne. Pazi šta radiš, onaj tvoj neprestalno gleda prema tebi – prevrnem očima. Da je hteo, već bi bio ovde. Ali nije. Sedi sa brinetom i pije jebeni viski.

– Idemo? Devojke, izvinjavam se na smetnji. Nije mi bila namera da vas ometam – pojavi se čovek i meni ispuži ruku, koju prihvatim, a kulturno se izvini Žaklini i Tanji.

– Lepo se provedite – kaže Tanja i pruži mi ružu. Uzmem je i pogledam u Vuka. Podignem ruku i mahnem mu, pa izađem zajedno sa čovekom čije ime ne znam, iz kafića.