Savršena noć

21. Deo

– Inače, ja sam Andrej – kaže mi kada uđemo u njegova kola.

– Sofija, drago mi je – lažno se nasmejem. Jedna velika ironija je to da sam izašla sa curama na piće da ne bih mislila na Vuka i na plavušu, a tamo sam ih srela. Iz nekog nepoznatog razloga, prihvatila sam poziv ko zna koga i sada sedim sa njim u autu. Možda je neki manijak, možda plaćeni ubica. Možda će me silovati i baciti u neku šumu da me pojedu vukovi.

– Nadam se da me se ne bojiš. Nema potrebe za tim. Ako želiš, možemo da izađemo i prošetamo malo – verovatno je primetio da sam se unervozila. Zahvalno mu klimnem glavom i izađemo iz auta.

– Pa, Sofija reci mi nešto o sebi – krenemo da šetamo parkom. Još uvek tržim onu ružu u rukama, ne znam zašto. Moguće da je zbog toga što je lepa. Crvena je i sviđa mi se.

– Volim da slikam. Imam svoj atelje i to je možda sve – kažem mu nešto osnovno o sebi.

– Slikaš? – iznenađeno me pita.

– Da – klimnem glavom.

– Zanimljivo. Ja imam svoj azil za pse. Mnogo volim životinje i žao mi da ostanu na ulici.

– Jao, stvarno? – raznežim se kada čujem da ima životinje.

– Da. Ima tako dosta, a niko ne želi da ih udomi – sednemo ja jednu klupicu.

– Pričaj mi malo o životinjama – pored slikanja, obožavam životinje. Tako su mali, mekani i slatki.

– A ovu sam skoro udomio, nisam joj još uvek dao ime – pokaže mi sliku tako slatkog psa.

– Mogu li da dođem sutra da je vidim? Možda bih mogla i da je udomim.

– Naravno – kaže i ja zevnem. Bacim pogled na njegov sat i shvatim da je dva sata iza ponoći.

– Tako je kasno, trebala bih da pođem – ustanem sa klupe i uzmem torbu.

– Naravno, ajde – ustane i Andrej i sednemo u kola.

– Sada tu skreneš desno – kažem i kroz nekoliko minuta se stvorimo ispred Vukove zgrade.

– Ovo je moj broj, nazovi me sutra – pruža mi papirić i krene da mi se približava. Spusti nežan poljubac na mom obrazu i odmakne se.

– Laku noć – uzmem ružu i izađem iz auta. Potrčim prema zgradi pa zastanem da bih unela lozinku. Ne mogu da uđem u zgradu bez toga. Unesm i onda uđem unutra. Ubrzo se nađem ispred stana. Krenem da uđem, pa zastanem. Šta ako je tu zajedno ss njom? Da li da uđem? Plašim se šta ću zateći kada otvorim vrata. U najgorem slučaju ću ih zateći na delu. Stavim ruku na bravu i otvorim vrata. Ništa se ne čuje. Onda spavaju. Polako se ušunjam u dnevnu sobu i glasno vrisnem.

– Uplašila si se? – opušteno me pita Vuk. Ležerno sedi u fotelji sa čašom pića. Začudim se što ne ugledam cigaretu, to je njegova dobitna kombinacija za uništenje samog sebe.

– Zašto ne spavaš? Vidi koliko je sati – pogledam ga i bacim torbu na garnituru.

– Ja zašto ne spavam? To bih ja tebe trebao da pitam. Žensko si i sama lutaš ulicama. To nije dobro – krene da filozofira i ja prevrnem očima.

– Možda nisam bila sama – slegnem ramenima i uzmem čašu sa vodom i tu stavim ružu.

– Očigledno je da nisi. Ruža? – doslovno se podsmehne.

– Da, ruža. Verovatno ne znaš šta je to, jer nikada nisi nikome poklonio – slegnem ramenima i zevnem.

– To ti je dao samo da bi ti se uvukao u gaćice – prođe rukom kroz svoju kosu i ozbiljno me pogleda.

– Možda se već uvukao – tiho kažem i nasmejem se.

– Gde je brineta? Mislila sam da će vaša igra više potrajati – nasmejem se i pogledam ga.

– Od deset do dva mnogo toga može da se završi – začepi mi usta samo tako.

– Idem da spavam, umorna sam – ustanem i krenem da prođem pored njega i da odem u sobu, ali me on povuče za ruku i nađem se u njegovom krilu.

– Od čega si ti tako umorna? – stavi ruke na moje kukove i pribije me uz sebe.

– Od mnogo toga – promeškoljim se, a on frkne. Na trenutak zatvori oči i onda ih opet otvori.

– Mirišeš na muški parfem – zareži kroz zube.

– A ti imaš ostatak od ruža – noktom grubo pređem preko njegovog vrata na kome se nalazi crveni ruž i ustanem iz njegovog krila.

– Laku noć – poručim mu i izmarširam iz dnevne sobe. Zalupim vrata spavaće sobe i udarim nogom o krevet. Nije bar mogao da skine ruž sa vrata. I on će meni nešto da priča. Uf, kako bih ga sada lepo zadavila.

Tek sada uspela da izbacim deo.
Bila sam u nekoj gužvi i nisam ništa napisala. Videla sam da ste juče tražili nastavak, ali nisam stigla da napišem. Nadam se da me razumete.
😊❤