Savršena noć

28. Deo

– Mmm – izvijem vrat prema njegovim mekim, veštim usnama i zatvorim oči.

– Prija? – upita te me okrene zajedno sa stolicom na koju sedim. Isključim muziku koja uveliko trešti i nasmešim se Vuku.

– Itekako. Kad si došao? Nisam te čula od muzike – obavijem ruke oko njegovog vrata, pa mu blago prođem rukom kroz kosu.

– Normalno da me nisi čula, a stigao sam pre desetak minuta. Malo sam se zadržao dok sam Diksi dao da jede. Jutros, kada sam otišao na posao, video sam da ima malo hrana, pa sam sada kupio – glasno počnem da se smejem, a on me namršetno pogleda.

– U početku si želeo da je baciš kroz prozor, a pet dana kasnije kupuješ joj hranu. Očarala te je – kroz smeh mu kažem, a on slegne ramenima.

– Ti je voliš – objasni kao da je to najobičnija stvar na svetu. Od kako mi je ispričao za svoju majku i od onog priznanja da niko nikoga nije prevario, dosta se promenio. Prošlo je svega pet dana, a on je postao pažljiviji. Svako jutro me budi poljubcima i naravno, to se kasnije završi seksom. Ne znam kako, ali smo postali dosta bliži. On se još uvek ne smeje onako kako bih ja želela, ali je postao mekši. Jedini problem je to što ne mogu da ga ubedim da usvoji ono dete. Kada god sam pokušala, on se naljuti i kaže da ne želi.

– Slikaš? Da odem dole da te ne bih ometao? – pokaže mi na sliku ispred mene koju sam pre nekoliko minuta završila.

– Završila sam. Šta to kriješ iza leđa? – tek sada primetim da mu je jedna ruka iza leđa.

– Kupio sam ti nešto – kaže te ispruži ruku koju je skrivao iza leđa.

– Jagode – radosno, poput deteta, ciknem i ustanem sa stolice. Zagrlim ga oko vrata te krenem da ga ljubim po celom licu.

– Kako si znao da ih želim? – upitam kada se odmahnem od njega. Uzmem jagode i sa uživanjem krenem da ih jedem. Zatvorim oči i zagrizem, te ispustim glasne zvukove uživanja.

– Videla si juče reklamu dok smo gledali televizor i tada si rekla da bi mogla da jedeš jagode – kroz svoj polu osmeh kaže i onda mi priđe.

– Baš tako zvučiš tokom seksa. Bez prestanka ispušaš zvuke uživanja – tiho mi šapne na uho te spusti jedan poljubac na obraz.

– Dođi, želim nešto da ti pokažem – uhvati me za ruke te isplepeta naše prste. Povuče me i onda siđemo u prizemlje.

– Kupio sam ti drvo – pruža mi saksiju u kojoj je zasaćeno drvo kamelije. Drvo nije previše visoko, a nije ni previše nisko. Srednje je visine i procvetao je. Lepi crveni cvetovi su se otvorili i izgleda kao da je stvoreno za moj atelje u okviru kuće.

– Znaš li šta znači ovo drvo Kamelije ili cvetovi Kamelije? – usmerim pogled prema njemu, a on odmahne glavom.

– Ljubav, požuda i strast – izvije kut usne u osmeh i počeša se za bradu, ali ništa ne prokomentariše.

– Prelep je, oduševljena sam, ali zar nije bilo jednostavnije da kupiš jednu ružu? – spustim saksiju na pod i onda sednem u dnevnu sobu na sofu. Kamelija je cveće koje je jako teško naći i stvarno ne znam kako je uspeo u tome.

– Ruža je svakodnevna. Mogao sam da je kupim, ali previše je uobičajna. Da sam ti kupio ružu, to bi značilo da sam slučajno prošao pored cvećare i odlučio da ti, eto, iz dosade, kupim – sedne pored mene i zagrli me pa me nasloni na sebe.

– Ljubav, požuda, strast. Sviđa mi se – poljubi me u teme i ja zatvorim oči. Naslonim se na njegove grudi, pa jednu ruku prebacim preko njegovog stomaka.

– Vuče, zašto je ne usvojiš? – iako znam da će ga ovo naljutiti, baš kao i svaki put kada pomenem ovu temu, morala sam da ga pitam. Danima mi se ta misao vrti u glavi. Ona je mala i sama u domu, a mi ništa ne preduzimamo povodom toga.

– Zar si morala da upropastiš ovaj trenutak? – tiho me pita. Odmaknem se malo od njega, čisto da bih mogla da ga gledam u oči.

– Ona je samo dete – objasnim, a on zatvori oči.

– Zašto si zatvorio oči? Pričam ti nešto – blago ga prodrmam i on otvori oči.

– Ne gledaj me tako – preteći mi kaže, a ja se zbunim.

– Kako?

– Tako nevino. Izgledaš kao da ćeš svakog trenutka zaplakati. Prestani sa tim. Neću je usvojiti. Mrzim je, ona je deo njega. Možemo li sada da zatvorimo temu? Sutra ceo dan neću biti kući, imaću dosadne sastanke. Pusti me malo da se odmorim – završi i privuče me tako da stavim glavu na njegove grudi. Zaćutim. Ne želi je, a ona je samo malo dete koji ni za šta nije krivo. Baš kao i on što je bio malo dete i nije bilo krivo ni za šta. Udahnem i onda zatvorim oči. Za sada ću zatvoriti temu, a sutra...
Pa sutra je novi dan i ja imam neke ideje, ali tek sutra.