Savršena noć

10. Deo

Dobar dan. Da li mogu da dobijem Ivanu? Recite da je traži Sofija – jednom rukom držim telefon, a drugom kuvam kafu. Sinoć sam mnogo razmišljala i shvatila da sam luda, da nikada više neću da pijem i da moram da saznam kolike su mi šanse da dobijem razvod.

– Sačekajte samo momenat – začujem glas Ivanine sekretarice.

– Halo – javi se Ivana.

– Pa gde si ti? Ne javljaš se nikako – isključim ringlu i sipam vodu u šolju.

– Nemoguće. Sofija, zašto me ne zoveš? Tako dugo te nisam čula – cikne, a ja se nasmejem.

– Jedva sam pronašla tvoj broj – srknem kafu.

– Reci mi šta radiš? Ustavi nemoj. Ne može ovako. Nisam videla svoju školsku drugaricu toliko godina i sada da pričam sa njom preko telefona. Ja sada krećem, a hajde i ti. Za pola sata da si se nacrtala u onom našem kafiću gde smo pre stalno išle. Vidimo se – kaže toliko toga u isto vreme i spusti mi slušalicu. Lepo se nasmejem ovome. Oduvek je bila takva, zbrza i promeni hiljadu misli u jednom trenutku. Družile smo se u srednjoj školi i bile nerazdvojna, ali onda je došao fakultet i svako je otišao na svoju stranu. Njen broj sam izgubila i jedva sam ga danas našla.

Brzo ustanem i na sebe navučem samo neku jaknicu. Zaključam stan i ubrzo se nađem u svom automobilu. Nekoliko ulica dalje i stigla sam ispred kafića. Parkiram svoj auto i izađem iz njega. Uđem u kafić, koji je blizu škole, i pogledom potražim Ivanu. Ugledam je u levom uglu kako sedi za stolom broj dvanaest.

– Na istom mestu posle toliko godina – kaže kada joj priđem i ona ustane, pa se zagrlimo.

– Da. Ti bi uvek dolazila pre mene i birala ovaj sto – kroz smeh se odvojimo jedne od druge i sednemo za sto.

– Naručila sam onaj šejk koji smo pre pile, ako želiš nešto drugo da naručim?

– Ne, nemoj. Odavno ga nisam pila – klimne glavom.

– Pričaj. Ništa ne znam o tebi osim što si otišla na pravni fakultet – pokažem joj rukom da krene, jer me zanima šta se dešava u njenom životu.

– Završila sam taj fakultet i već godinama radim u svojoj kancelariji – pretpostavila sam da je završila, jer ipak je to Ivana. Ništa ne ostavlja na pola puta.

– Super, draga – lepo je kada neko radi ono što voli. Klimanjem glave se zahvalim konobaru kada spusti šejk ispred nas.

– A ove godine se udajem i trudna sam – radosno cikne i ja ustanem i jako je zagrlim.

– Čestitam. Tako mi je drago – izljubim je za sve pare i ceo kafić pogleda u nas. Tiho im se izvinim i vratim se na svoje mesto.

– Pričaj ti sada – nestrpljivo pokaže rukom da krenem.

– Ovaj...malo sam se udala – počešam se za kosu.

– Malo? – zbunjeno upita.

– Pijana sam se udala i ništa ne znam o tipu – izostavim deo da je dobar u krevetu, jer ipak to ne mora da zna.

– Molim? – počne da se smeje.

– Stvarno ti kažem – kada primeti da dam ozbiljna, prestane da se smeje.

– Šta ćeš sad? – zabrinuto me pita.

– Planiram da se razvedem, ali mi ne da razvod. Iskreno, mislila sam tebe da pitam da li znaš kakve su me šanse.

– Videću šta mogu da uradim povodom toga.

– Hvala ti puno. Pričaj sad kako ste se upoznali ti i taj tvoj – zavalim se u udobnu fotelju i prepustim lepoj, ljubavnoj priči.