Savršena noć

27. Deo

– Hoćete nešto da popijete? Da skuvam kafu? – uđemo u Suzaninu kuću i ona nas ponudi kafom.

– Nećemo, hvala Vam – odgovorim joj i nasmešim joj se. Vuk mi klimne glavom i skine naočare. Dođavola, oči su mu crvene kao da će svakog trenutka krv iz njih poteći.

– O čemu si htela da razgovaramo? – upita Vuk i nervozo prođe rukom kroz kosu.

– Uf, kako da počnem – neugodno kaže Suzana i promeškolji se.

– Opusti se i počni od samog početka – pogleda je Vuk, a ona klimne glavom. Sedne na stolicu preko puta nas i nervozno prekrsti ruke.

– Znaš sve o tome šta je sve tvoj otac radio mnogo bolje od mene. Pre dve godine spavao je sa nekom ženom i ona je ostala trudna. To dete se rodilo, a žena je umrla na porođaju. Brigu o detu je preuzeo tvoj otac i tvoja majka. Ustavi, dete je pazila tvoja majka. On je po ceo dan bio u kafani, a tvoja jadna majka je čuvala dete – Vuk se namršti na njene reči i pogleda u Suzanu kao da joj govori da to njega ne zanima. Osetim njegovu ruku na svoj i počeo je da se igra sa mojim prstima. Podignem pogled prema njemu, a on gleda u Suzanu. Nesvesno je ovo uradio.

– Taj ološ je dete dao u dom za nezbrinutu decu. Pokušala sam da je usvojim, ali mi ne dozvoljavalju jer sam stara i smatraju da ne mogu da se staram o njoj. Vuče, ona je tako mala i tako mnogo liči na tebe. Sve, ali sve je povukla na tebe. Kada se namršti, kada se smeje, kada je ljuta uvek je ista ti – kroz smeh završi, a onda pogleda ozbiljno u Vuka.

– Usvoji je, ti imaš šanse za to – zamoli ga, a on frkne.

– Neću. Hvala ti na svemu, ali ne želim da imam nikakve veze sa njim. Moram da idem, vidimo se – brzo ustane i uhvati me za ruku te izađemo iz kuće. Od jednom zastane i namršteno pogleda ispred nas. Pratim njegov pogled i na kapiji ugledam starijeg čoveka, koji izgleda kao beskućnik, kako se glasno smeje.

– O, je l' se to moj sin oženio? – krene da se gega prema nama i shvatim da je mrtav pijan.

– Dobra riba. Sad kad nema tvoje majke možemo joj radimo šta god poželimo, mads to smo radili i dok je ona bila živa. Deliš je sa mnom? – odmeri me od glave do pete i ja se cela naježim. Koji glupan!

– Ma ubiću te – ni ne trepnem, čovek se nađe na podu, a Vuk iznad njega i udara ga pesnicama. Krv lije na sve strane, a ja potrčim da ga sprečim u nameri da ga ubije.

– Vuče – pokušam da ga povučem i odvojim od njegovog oca, ali ne mogu. Prejak je i ne obazire se na mene.

– Prestani, ubićeš ga – vrisnem i on se pribere. Otresa glavu i usmeri pogled prema meni. Izgleda kao da se tek sada probudio iz transa. Bez reči se odmakne od svog oca i krene prema autu. Potrčim za njim i uđem unutra. Nagazi na gas i krene da juri ulicama. Dođavola, ako ovako nasatavi ima oboje da poginemo.

– Vuče – pozovem ga, a on uspori i nakon nekoliko minuta zaustavi auto negde i obori glavu u šake iz kojih teče krv.

– Jesi dobro? Nisam te povredio? – zabrinuto me pita, a ja odmahnem glavom. Zašto mene pita da li sam dobro? Pa on je taj koji se tukao.

– Boli te? – uhvatim ga za šaku koja je rasečena. Toliko jako ga je udarao da je raskrvario ruku. Crvene mrlje su po celoj pesnici.

– Ne boli – zagleda se u daljinu i ko zna o čemu sada razmišlja.

– Znaš, danas dok sam gledao kako zakopavaju moju majku za koju sam ja mislio da me je ostavila i otišla, a ona je za celo vreme bila u podrumu, shvatio sam da je moguće to da je život kratak – završi i okrene se prema meni. Uhvati mi ruku i krene da se igra da mojim prstima.

– Sećaš se da si jutos rekla kako sam ja počeo prvi i da sam te prevaio? – klimnem glavom. Zašto je sad počeo da priča o ovome?

– E, pa nisam. Mislim da trebaš da znaš da nisam ništa imao sa ženama od one savršene noći. Ko zna šta može da se desi sada, sutra ili za nekoliko dana. Ja sam živeo u zabludi i sada, kada sam shvatio istinu, nije mi baš svejedno – skamenim se. Nije spavao sa drugom ženom? Nije me prevario?

– Ali rekao si onda da si se tek vratio. Bio si u kafiću i ona brineta te je poljubila – zbunjeno kažem. Zar me je slagao?

– Slagao sam jer si mi išla na živce sa onim Andrejem. Cele noći sam sedeo pored našeg kreveta i posmatrao te. A da me je Ana poljubila, to ne mogu da kažem da nije, jer jeste – slegne ramenima, a meni se osmeh raširi na lice. Kao da mi je neki teret pao sa leđa. Mnogo je naporno kada znaš da te neko vara.

– Želiš li da probamo? Bez pravila, i s tim da ću se potruditi da ti kupujem cveće i ostale sitnice koje ti znače. Samo ja i ti – e sada se zbunim još više. Da li on to meni želi da pruža ljubav?

– Još uvek smatram da je ljubav samo iluzija, samo da napomenem – prevrnem očima na njegove reči.

– Diksi? – nadam se da je odustao od ideje da je izbaci kroz prozor.

– Vrati je kod onog mamlaza.

– Ne, ona ostaje sa nama – strogo kažem da mu dam do znanja da o ovome nema rasprave.

–Dobro, i Diksi – smoreno kaže i ja mu se nasmešim. Raširi jednu ruku i ja utonem u njegov zagrljalj. Obavijem ruke oko njega i doslovno ga upijam u sebe.

– Vuče – odmaknem se od njega te ga pogledam u oči.

– Nikada, ništa nisam imala sa Andrejom – priznam mu, a on klimne glavom i privuče me na sebe.

– Bolje za njega, inače sam bio spreman da ga pošaljem malo u bolnicu, čisto da proveri kako je tamo – ozbiljno kaže, a ja se nasmejem.