Accidental mistake ✔

Part 2

...

Lisa's P.O.V.

"MOLIM?!" Viknula sam na sav glas. "Ja?! Generalni sekretar?! Šalite se?!" Rekla sam u neverici.

J**** ti život, šta me ovo snađe!

"Ni naprotiv. Pre 3 godine je sin našeg prethodnog direktora preuzeo kompaniju. I za te 3 godine niko nije mogao da ispuni kriterijume koje je postavio što se tiče ove pozicije." Objasnila je.

Molim?!

"Ali Vi-"

"Ja sam trebala da odem u penziju zajedno sa prethodnim direktorom, ali pošto tada niko nije ispunjavao kriterijume, obećala sam našem trenutnom direktoru da ću nastaviti da radim dok se ne pojavi neko ko će odgovarati." Rekla je. "I sada si se ti pojavila." Dodala je veselo.

"Ali ja ne znam ništa što se tiče te pozicije. Kako sam mogla da ispunim sve kriterijume?" Rekla sam zbunjeno.

"Da smo to gledali, svako ko se prijavio za ovu poziciju bi bio i više nego kvalifikovan." Rekla je.

"Pa kako sam onda ja-"

Nije valjda...

Pogledala sam je raširenih očiju.

"Konačno si shvatila?" Rekla je sa osmehom.

"Ona pitanja..."

"Su pitanja koja postavljamo svim kandidatima u nadi da će neko dati odgovore koji zadovoljavaju kriterijume našeg direktora. I ti si prva koja je u tome uspela." Objasnila je.

O moj Bože...

"Ništa se ne brini. Biću sa tobom naredna 2 meseca da ti pomognem dok se ne navikneš." Rekla je sa osmehom.

Milion stvari mi se trenutno vrti po glavi. Ne mogu uopšte da razmišljam.

Generalni sekretar... Pa to je bukvalno desna ruka direktora kompanije! Direktora ove OGROMNE kompanije! Ma nema šanse.

"Ja ovo ne mogu." Rekla sam bez razmišljanja. "Ovo je previše za mene." Dodala sam uplašeno.

Ženi se lice u ovom trenutku bukvalno promenilo u milion boja.

"Ja se stvarno izvinjavam, ali nema šanse da ću ovo raditi." Rekla sam i krenula polako da idem unazad.

"M-molim? Molim te razmisli. Konačno smo našli nekoga ko ispunjava sve uslove." Rekla je zabrinuto.

"Stvarno se izvinjavam,  ali ja to ne m- Uff!"

Udarila sam u nešto tvrdo.

Kako sam uspela da dođem do zida ovako brzo?

Pogledala sam ženu za koju se ispostavilo da je u stvari generalni sekretar i imala je iznenađen izraz lica.

Zašto me tako gleda?

Okrenula sam glavu u stranu i za manje od sekund dobila mini srčani udar.

Ovo definitivno nije zid.

Brzo sam se ispravila i udaljila od mladića u kojeg sam udarila i mislila da je zid.

"Izvinite." Promumlala sam i pogledala u pod.

Sada kada malo bolje razmislim, izgleda da je od prilike mojih godina. Ma. O čemu ja sada razmišljam? Moram pod hitno da bežim odavde.

"G. Jeon. Dobrodošli." Rekla je sekretarica.

Ukočila sam se.

Nije valjda.

Pogledala sam ga.