Accidental mistake ✔

Part 33

A/N: Hello ljudii! 🙌

Evo ga i poslednji deo ove priče. Nadam se da će vam se svideti! Takođe se nadam da vam se i priča svidela! I da. Trenutno lijem vodopade zato što je i ovoj priči došao kraj, a ja nisam nimalo spremna 😢🤧

Sa druge strane, Q&A izlazi sledeće nedelje, pa ako vas zanimaju odgovori, zadržite ovu priču u vašim bibliotekama zato što ću ih ovde postaviti. Ukoliko vas još nešto zanima, pitajte dok nisam postavila odgovore 😄

To bi bilo to. Neću vas više daviti. Uživajte! 💕

...

Lisa's P.O.V.

"Nego, neko želi da te upozna." Rekao je odjednom Jungkook sa nekim čudnim osmehom.

"Mene? Ko?" Pitala sam zbunjeno.

Samo mi je namignuo i onda ustao. Prišao je vratima i otvorio ih. Rekao je nešto nekome i onda mi opet prišao. Kroz vrata su ušli neki čovek i žena. Čim su nam se pogledi susreli, žena je počela da plače. Pogledala sam Jungkook-a uspaničeno.

"Hajde draga. Zar ćeš i sada da plačeš?" Rekao je čovek kroz smeh, mada se vidi da je i on na ivici suza.

Onda su mi oboje prišli i nasmejali se.

"Ovo su tvoji biološki roditelji." Rekao je Jungkook.

Pogledala sam ga šokirano na sekund, a onda pogled vratila na par ispred sebe.

"M-molim?!" Viknula sam iznenađeno.

Žena, ili ti moja prava mama, je opet počela da plače dok ju je moj takozvani otac tešio. I dalje sam ih gledala iznenađeno.

"Ovo mora da je neka šala." Rekla sam u neverici.

"Nije." Rekao je Jungkook.

Onda su mi polako objasili kako su saznali i zašto sam bila oteta po drugi put. Još uvek nisam mogla da verujem da su moji pravi roditelji stojali ispred mene.

"Naravno, ne očekujemo da nas odmah prihvatiš, ali se nadamo da ćeš nam pružiti šansu da budemo u tvom životu i da postepeno nadoknađujemo vreme koje smo izgubili." Rekao je moj.. otac sa blagim osmehom.

Da se nisu sada pojavili i objasnili šta se zapravo desilo, još uvek bih ih mrzela misleći da su me ostavili jer me nisu hteli. Ali pošto sada znam da to nije istina, sa lakoćom sam klimnula glavom i prihvatila njihovu ponudu.

Jungkook je ubrzo izašao i ostavio nas da nasamo razgovaramo. Srećom se nisu dugo zadržali zato što se još uvek osećam malo čudno i ne mogu da verujem da su stvarno ispred mene.

A kada su oni otišli, devojke i momci su uleteli u sobu kao roj pčela i izgnjavili me to što su mogli. Da ih Jungkook nije isterao, ne bih još dugo izdržala.

"Konačno. Mir i tišina." Rekla sam sa izdahom.

Jungkook se nasmejao i seo pored mene. Onda smo se gledali par trenutaka i uživali u tišini koja nas okružuje. Sunce je polako zalazilo i njegovi zraci su padali pravo na Jungkook-ovo lice, čineći ga nestvarnim.

Prelep je...

Uzeo mi je ruku u svoju i poljubio je.

"Volim te." Rekao je sa osmehom i onda mi prišao i poljubio me u čelo.

Zbog tih reči će moje srce uvek poskočiti do nebesa.

"I ja tebe volim." Rekla sam i povukla ga da sedne pored mene kako bih mogla da naslonim glavu na njegovo rame.