(A/N: Objavila sam dva dela, pa ukoliko niste pročitali 'Part 19', pročitajte. 😄)
...
Lisa's P.O.V.
"Lisa? Jesi li tu?" Pitao je, meni veoma poznat glas.
Mamaaa...
"Došao je tvoj Romeo~" Rekla je Rosie pevajući i krenula ka vratima.
Pogledala sam je zaprepašćeno.
"Šta to radiš?! Gde si krenula?! Vraćaj se ovamo!" Viknula sam tiho kroz zube.
"Glumim Kupidona kako bih ti konačno okončala muke." Rekla je sa velikim kezom i otvorila vrata.
Vilica mi je pala na pod, a moje oči su pogledale pravo u Jungkook-a. Skoro pa nisam primetila Jimin-a pored njega.
"Slobodno uđi. Osim Lise, nema nikoga unutra. Razgovarajte. Mi ćemo vam čuvati stražu." Rekla je Rosie i blago ga gurnula kroz vrata.
Ubiću je!
Onda ih je zatvorila i tišina nas je okružila. Nervozno sam mu se nasmejala i brzo pogledala u stranu. Da mogu, u zemlju bih propala.
Udahni... Izdahni... Udahni... Izdahni... Hajde Lisa, možeš ti to! Komunikacija je ključ svemu!
Pogledala sam ga odlučno, ali pre nego što su nam se oči susrele, opet sam skrenula pogled.
Ufff... Ubiću se...
"P-pretpostavljam da je i tebi Jimin očitao bukvicu." Promumlala sam tiho.
Stvarno? To je najbolje što si mogla da smisliš da kažeš? Stvarno?!
"I to dobro. Zato sam sada ovde." Rekao je Jungkook kroz smeh, dok se nervozno držao za vrat.
Opet je nastala tišina, a ja ne odvajam pogled od česme. Da mogu, zaplakala bih od muke.
Hajde mozgu! Možeš ti to!
"Vidi Lisa-"
"I-ti-se-meni-sviđaš." Rekla sam brzinom svetlosti.
(A/N: Iako ja ovo pišem, opet sam bacila telefon kao da je zaražen čim sam ovo napisala. 😆)
"M-molim?" Rekao je iznenađeno raširenih očiju.
S****!
Ujela sam se za usnu pre nego što moj mozak odluči da kaže neku glupost. Naravno, ni u snu se ne bih usudila da pogledam Jungkook-a, tako da ni sada to nije bila opcija.
Zašto moram da imam ovako glup mozak? Zašto?!
"Stvarno?" Rekao je odjednom Jungkook, što me je vratilo u stvarnost.
Iste sekunde sam primetila da je sada svega par centimetara udaljen od mene.
Kako ga nisam čula kada mi je prišao?!
Pogledala sam ga iznenađeno i sada ne mogu da sklonim pogled sa njega čak i kada bih htela.
"Stvarno ti se sviđam?" Ponovio je sa nadom u glasu.
Sve što sam mogla da uradim je da klimnem glavom, zato što trenutno nisam u sposobnosti da razmišljam, a ne da bilo šta kažem.
Osmeh mu se polako izvio od uha do uha i u sledećem trenutku sam bila u njegovom zagrljaju. Recimo samo da sam trenutno na ivici srčanog udara.
"Ne mogu da ti opišem koliko sam sada srećan! Imam osećaj da bih tenka mogao da pomerim!" Uzviknuo je veselo, dok nas je vrteo u krug.
Da me ne grli ovako jako, za manje od dve sekunde bih poljubila pod. Srećom pa me dobro drži. I naravno, moje srce lupa kao da slavi punoletstvo zbog ovog zagrljaja.
Udahni... Izdahni... Udahni... Izdah- Ma zaj*** ti ovo! Niko ne bi mogao da bude smiren u ovakvoj situaciji!
Jungkook nas je polako odvojio, ali su njegove ruke ostale obavijene oko mene. A osmeh koji trenutno obasjava njegovo lice će zauvek biti ugraviran u mojoj glavi. Prosto te tera da se i ti nasmeješ od uha do uha.
"Obećavam da ću učiniti sve što je u mojoj moći da budeš najsrećnija devojka na svetu." Rekao je sa blagim osmehom i nežno me poljubio u čelo.
Definitivno sam samo jedan korak udaljena od srčanog udara.
Tačno osećam kako mi kolena klecaju i svake sekunde očekujem da se istopim kao neka sveća. Jungkook je polako odvojio svoje usne od mog čela i nežno mi pomilovao obraz.
"Prelepa si." Prošaputao je i opet me povukao u zagrljaj.
To je to. Gotova sam. Nema me više.
Nesvesno sam naslonila obraz na njegove grudi i njegovi brzi otkucaji srca su mi odmah privukli pažnju. Odmah sam uporedila brzinu naših otkucaja i skoro da nam srca lupaju u isto vreme.
Ako to nije dokaz da se i on oseća isto kao i ja onda ne znam šta jeste.
"Jeste da bih voleo zauvek da ostanemo ovako, ali moramo da izađemo. Narod se sigurno pita gde smo nestali. A Jimin hyung i Chaeng ne mogu da zabrane ulaz u kupatilu celu noć." Rekao je kroz smeh i polako nas odvojio.
Izdahnula sam razočarano i klimnula glavom.
"U pravu si. Trebali bi da izađemo." Promumlala sam potišteno.
Baš kada sam počela da se navikavam.
Moj depresivni odgovor mu je izgleda bio veoma zabavan zato što se baš glasno nasmejao. I naravno, za uzvrat dobio moj mrzovoljni pogled.
Brzo me je poljubio u obraz, zbog čega sada opet ne znam kako da funkcionišem, i obavio ruku oko mojih ramena.
"Idemo." Rekao je veselo i otvorio vrata.
Rosie i Jimin su nas odmah pogledali sa velikim osmesima.
"Sudeći po tvojoj uzbuđenoj vici i toj ruci oko njenih ramena, pretpostavljam da je sve dobro prošlo." Rekao je Jimin sa zlobnim osmehom.
Meni su obrazi u sekundi pocrveneli, a Jungkook je uzbuđeno klimao glavom i još više me privukao sebi.
"Jaoj vidi kako su samo slatki." Rekla je Rosie veselo zbog čega sam je odmah streljala pogledom.
Možda sada izgleda nevino i veselo, ali obe dobro znamo šta me sleduje kada se budemo sastale sa Jisoo unnie i Jennie unnie.
Ima živu da me pojedu...
"Idemo onda. Par devojaka nimalo nisu bile srećne zato što ih nismo pustili u kupatilo." Rekao je Jimin kroz smeh i uzeo Rosie za ruku.
Jungkook se nasmejao i spustio ruku sa mojih ramena na moja leđa kada smo krenuli. Polako sam ga pogledala i primetila da je on mene već gledao sa osmehom.
On će biti razlog zašto ću ja u ovim godinama da imam srčane probleme...
...
A/N: Hello ljudii! 🙌
Evo drugog dela ove duple objave! Kako vam se sviđa? 😁
Ne mogu da verujem da sam ljubomorna na sopstvenu priču. Zašto nešto ovako ne može i meni da se desi?! 😭
I još jednom se izvinjavam zbog mojih iznenadnih nestanaka i ne objavljivanja. Život studenta je proklet 🤧
Ne zaboravite da ostavite com/vote i follow. Vidimo se u sledećem delu. Bye, bye... 👋 Luv yaaa... 💖💟💝
P. S. Odgovori za Q&A će biti postavljeni na kraju ove priče, zato pitajte ukoliko vas nešto zanima u vezi mene ili mojih priči! 🙌
YOU ARE READING
Accidental mistake ✔
FanfictionSamo jedna slučajna greška može nekome ceo život da okrene naopako. Da li u pozitivnom ili negativnom smislu, sve zavisi od te greške. I ta jedna, mala slučajna greška može imati veliki uticaj. Može spasiti nekoga, ali ga može i uništiti. Zato veoma...