Accidental mistake ✔

Part 11

...

Lisa's P.O.V.

Mislim da sam upravo proklela sebe.

Zašto sam rekla može li da bude goriii...

"Izvoli Jungkookie." Rekla je mama veselo i dodala Jungkook-u ukrasne trake.

Ja sam trenutno stavljala deci rođendanske kapice.

Kako se ovo desilo...

Jungkook je pre ušao sa nama i mama ga je odmah poslužila kafom. Šta i kako se sve posle toga desilo, apsolutno pojma nemam. Nekim vanzemaljskim čudom nam sada Jungkook pomaže da organizujemo žurku za Mimi.

Za sve je mama kriva... Zašto ga je pozvala da uđe... Sada moram dodatno da ga gledam...

Stavila sam poslednjem detetu kapicu i onda krenula ka kuhinji.

"Ne, ne. Idi na tavan i donesi one ukrasne loptice koje smo koristili prošle godine za Mimin rođendan." Rekla je mama odjednom.

"Ti znaš da ja ne umem gore da se snađem, je l' da?" Rekla sam mrzovoljno.

Tavan je jedino mesto u kojem se ne usuđujem da uđem.

"Jungkookie će ti pomoći." Rekla je veselo i gurnula Jungkook-a ka meni.

Streljala sam je pogledom i izdahnula besno. Onda sam pogledala Jungkook-a koji se nervozno smeška.

Jeste da u većini situacija ne mogu da ga podnesem, ali ga sada stvarno sažaljevam. Kada mama nekoga zarobi, ostaće zarobljen dok svi poslovi ne budu gotovi.

"Prati me." Rekla sam mrzovoljno i uzela mini merdevine koje su bile pored mene.

"Je li uvek ovako kada organizujete rođendane?" Pitao je Jungkook dok smo se penjali uz stepenice.

"Ne. Inače su tu samo deca iz sirotišta. Ali Mimi je veoma voljena i popularna ovde i pošto će sutra biti usvojena, sva deca iz okolnih kuća su došla da je isprate." Odgovorila sam.

Klimnuo je glavom i počeo da gleda okolo. Imamo dosta ramova po zidovima pa su mu sigurno privukli pažnju. Inače su to slike dece i njihovih crteža.

"Ko je ovo?" Pitao je odjednom.

Okrenula sam i pogledala sliku na koju pokazuje. U sekundi sam osetila kako mi se obrazi crvene.

Zašto mu je baš moja slika zapala za oko?!

"Nebitno!" Rekla sam brzo i počela da ga guram uz stepenice.

"To si bila ti, zar ne?" Rekao je sa zlobnim osmehom, zadirkivajući me.

Samo sam ćutala i pokušala da sakrijem sram koji me trenutno davi.

Zašto sam ovoliki maler...

Došli smo do vrha stepenica i odmah sam spustila merdevine ispod vrata tavana.

"Wow... Ovo mora da je baš stara kuća ako su vrata tavana na plafonu." Rekao je zadivljeno.

Samo sam klimnula glavom i počela da se penjem uz stepenice.

"Jesi li sigurna da je to bezbedno?" Rekao je zabrinuto dok je gledao u moje cipele.

"Da. Ova mala štiklica je veoma stabilna." Rekla sam dok sam stalajala na vrhu merdevina i polako otvorala vrata tavana.

Pogodite šta sam prvo videla.

J****** miša.

"Aa!" Viknula sam uplašeno.