Nikola me poslao da nosim pića i iako to nisam želela, morala sam jer on nije mogao da se suprotstavi željama mušterija, a jednoj od njih bila je želja da pića donesem ja lično. Noge su mi drhtale i od svakog sam očekivala svašta ovde. Kad sam donela piće za sto broj jedan, odmah sam krenula nazad, ali me Nikola zaustavio i dao mi drugi poslužavnik sa praznim čašama.
''Zahtevali su, opet, da im ih ti doneseš. Piju šampanjac... e takvih se čuvaj mala, otvori oči i uši, ali začepi bubicu i ne progovaraj. Ukoliko se desi da razgovaraju o poslu, praviš se da ne čuješ. Jer ako čuješ, sutra već, nema te...''- klimnem glavom i krenem uz stepenice sva preplašena. Ugledam telohranitelje i odmah se malo udaljim od njih, no oni mi se pomeraju s puta ne bih li prošla.
Možeš ti to Magdalena.
Spustim čaše na sto i razvijem osmeh ne gledajući u njih.
''Izvolite...''- odmaknem se sva srećna što nikoga nisam videla niti sam išta čula u ovom polu mraku od buke.
Krenula sam da pokupim čaše sa jednog praznog stola te se tu i zadržim.
Odjednom osetim ruke na svojim bokovima, pogledam preko ramena i ugledam tog svog ozloglašenog šefa. Ne znam kako, ali osetila sam da mi je on šef, svi su se ovde pozdravljali sa njim sa mnogo poštovanja iako je bio klinac, možda čak mlađi i od mene.
Spustim pogled i okrenem se jer opet, nemoćna sam pred njim. Lep je, mlad, a to nisam očekivala. Dok su mi govorili o njemu mislila sam da je čovek nekih srednjih godina, a on je ipak bio mladić mlađi i od mene.
''Dobro veče...''- drhtavo izgovorim kad me on pribije uz sebe i ruku mu već osećam kako se penje uz moju butinu, ulazeći bez pardona pod suknjicu koju nosim. Gutam knedlicu i lagano slobodnom rukom dodirujem njegovu ne bi li stao tu na mojoj zadnjici.
''Jedan moj dobar prijatelj je hteo da zameniš jednu od plesačica jer si udarila njegovog druga...''- skupljenih ga obrva pogledam i odmahnem glavom. Nema teoretske šanse da to uradim.
''Ne. Ja sam samo konobarica...''- krenem da ga zaobiđem, praveći se da imam izbora iako sam i sama znala da nemam, ali on me zaustavi. Pribije me uz sebe ponovo samo mi je ovog puta iza leđa, osećam kako se njegovo međunožje blago trlja uz moju zadnjicu postajući sve čvršlje pod njom, zbog čega sklapam oči boreći se sa željom da ga snažno udarim, ali strah me.
''Ti si samo moja posluga, radićeš šta ja kažem da ćeš raditi...''- rekao je kroz tih dahtaj na moje uho.
''Nikola ne može sam sve večeras, ima puno-...''- pokušam da se izvučem, ali me on opet uverava u suprotno...
''On sve može sam vrlo dobro, mala. Zucni samo još jednu stvar i lično ću te odvesti iza u magacin. Izjebaću te tako da ne možeš na noge da staneš..."- skrenem pogled i umalo pustim suzu od straha i stida koji se u meni mešaju dok sa mnom govori kao sa svakom drugom droljom koja bi mu noge raširila na ove lepe oči.
Spustim poslužavnik dok me on hvata ispod miške i podiže me blizu onih devojaka na pod sličan nekoj bini. Ubrzo sva pažnja postaje moja. Posramljeno stanem i spustim pogled dok jedna od njih silazi i ostavlja meni mesto skačući u ruke mladića koji me prisiljava na ovo sva zadovoljna.
Pustim suzu i lagano uhvatim šipku.
Kako se ovo uopšte koristi? Šta da ja sad radim?- pomislila sam.
Muzika koja je stala lagano opet krene, pogledam u crno ispred sebe. Iskoristim svaku trunku ženstvenosti da to uradim što kraće i bezbolnije za sebe. Kad odstupim korak od šipke, osetim kako me neko vuče unazad i cepa mi polako suknjicu od siline jer se i sama otimam. Suknja je ipak pukla po sredini i sva dugmad sa nje zaigrala su po podu oko mene, posramljeno sam prekrila telo, a samo sekund kasnije predamnom se pojavljuje i on. Baš kad sam mislila da gore ne može.
Bacio me u ruke svojoj gromadi od obezbeđenja i uperio pištolj u onog čoveka koji mi je ovo priredio.
''Rekao sam ples, nisam tražio da je skinu!!''- puca mu prvo u nogu na šta zabijem glavu u svoje šake i okrenem se ka momku koji me čvrsto drži i štiti svojim životom.
On me zatim privuče u svoje naručje kao da sam krpa dok momak koji me do tog trena držao u svom naručju verno čuva leđa svom gazdi.
Njegove ledeno zelene oči gledale su hladno u čoveka koji umire jer ga je skoro pa ubio. Okrenuo me ka sebi i jednom me rukom podigao na svoje bokove. Svojim me kaputom ogrnuo i krenuo ka izlazu iz kluba.
Odmakla sam se od njega kad je zakoračio van kluba i prošaputala.
''Odmah da si me spustio...''- to i uradi bez pedomišljanja i gurne me od sebe. Obrisala sam suze i mokro lice sva raščupana i neuredna od svega što se desilo.
''Pristojna osoba rekla bi: ''Hvala ti Andrej, nije trebalo, više bih volela da plešem naga pred punim klubom-...''
''Prestani! Nisam htela da radim ovde. Svesna sam toga da je život lep kad ti tata puni džep, ali eto neki nisu imali tu sreću ili bolje rečeno nesreću! Ko god je tatino dete, on je loš čovek...''- drsko bacim kaput u njegove ruke i krenem otresito kući.
Nastaviće se....
