''Mama?''- namrštim se kad je vidim, a i ona je zbunjena.
''Šta ti radiš ovde?''- izgovorimo u isto vreme.
''Kaja se ranije porađa, krenula sam po vodu...''- razrogačio sam oči i ustao.
''Šta?''
''Imala je jake kontrakcije. Doktor kaže da nije previše rano, ali mora da ostane ovde. Gde je Magdalena?''- udahnem duboko i grubo obrišem ono što je htelo da potekne iz mog oka.
Priđe i krene da zagleda krvave ruke i košulju.
''Crni Andrej, koga si to ubio?''
Izdahnem teško sakupljen vazduh i okrenem joj leđa jer ne mogu više. Sklopio sam oči i prekrio lice rukama.
''Andrej...''
''...ranjena je...''- rekao sam promuklo i seo na stolicu. Zagrlila me i pomazila me po glavi.
''Znala sam...''- izgovorila je tužno i zajecala tiho. Zagrlio sam je i spustio glavu na njeno rame.
''Mama...ako ona umre... umreću i ja...''- govorio sam hrapavim glasom i stezao se da ne zaplačem.
''Neće. Neće sine. Jaka je...''- ni sama nije verovala u svoje reči. Kad sam začuo vrata skočio sam i ugledao doktora. Prišao mi je i skinuo krvave rukavice.
''Andrej Ashford?''
''Ja sam...''- izgovorim tiho i pogledam ga ozbiljnije.
''Uz sve naše napore...''- zastao je i spustio pogled. Molim te nemoj da kažeš da je nema. Molim te.
''....stvari ne idu u našu korist...''- odahnuo sam i pogledao ga.
''Živa je...''
''Sve i da je spasemo, morali biste da znate da ima naznaka da je druga nedelja trudnoće veoma ugrožena. Ne znam ništa detaljno jer... fetus je premalen...''- gledao sam u njega i jedva dolazio do daha.
''Metak je oštetio matericu ne znam koliko će moguća trudnoća biti nakon operacije. Dok je drugi okrznuo plućnu maramicu. Imala je sreće više nego pameti. Počinilac je želeo da pati. Fali nam njene krvne grupe...''
''Koja je krvna grupa?''- upitao sam.
''AB negativna...''
''Da li vam nulta negativna nešto znači?''- upitao sam.
''Naravno, pođi za mnom...''- sledio sam ga u stopu. Plašilo me sve što je rekao, bilo me strah po verovatno prvi put u životu.
''Hoće li biti dobro?''- upitao sam i seo u stolicu koju je pokazao.
''Nadam se najboljem...''- zavrnuo sam rukav i spustio pogled.
''Ja sam kriv. Ne bi bila ovde da nije nikada upoznala mene...''- rekao sam tiho.
''Pre nego što sam joj dao anesteziju malo sam se šalio sa njom jer je bila pri svesti. Borila se sama sa sobom. I ja sam dodao da i tebe moramo umiriti jednom anestezijom, a znaš li šta mi je ona rekla?''- podigao sam pogled i upitao šta.
''Rekla mi je da ti udarim jak šamar ako slučajno povisiš ton ili zaplačeš...''
''Liči na nju...''
''I rekla mi je da se zaljubila možda u veliku budalu, ali je voli svim srcem...''- prvo sam se blago osmehnuo, a onda sam prekrio rukom lice i zajecao.
''Ako... isplači se da malo oteraš stres. Napravio si glupost, ali Bog da uvek šansu, da se ispravimo. Isplači se, momče. Isplači se...''- rekao je tiho i potapkao me po ramenu.
''I ne brini, Bog ne ubija anđele...''- rekao je tiho.
''Zašto onda dira mog?''- upitao sam...
Nastaviće se...
