~Magdalena pov~
''Andrej telefon ti zvoni!''- rekla sam i savila majicu koja je trebala da ide u njegov kofer.
''Javi se maco, ne mogu sad!''- uzela sam telefon i brzo se javila da osoba ne prekine.
''Halo?''
Izgovorim i nastavim da pakujem kofer za put.
''Izgleda da sam pogrešio broj. Izvini...''
''Možda i nisi. Andrej trenutno ne može da se javi. Ovde Magdalena, njegova verenica...''- iz nekog razloga mu se predstavim ponosno.
''Op! Verenica? Reci tom tupanu da se javi. Ja sam Luka Ivanović-...'
''Maco ko je to?''- prošao je rukom kroz svoju mokru kosu i prišao mi. Dala sam mu telefon i smestila ruke na bokove.
''Majmune, uplašio si me...''- nasmejao se i krenuo ka ormaru. Pričao je sa tim Lukom satima iako će ga videti na venčanju i vadio košulju i pantalone.
''Andrej, ostavi to evo ti ovde stvari''- rekla sam i prstom pokazala na sive trenerke i majicu koje ga čekaju na krevetu.
''Magdalena, kad si me videla u trenerkama kad nisam kod kuće?''
''Andrej ne ideš na modnu reviju već ćeš putovati par sati avionom. Ovo je komfornije...''
''Ali ja sam navikao na to, neće mi smestati...''
''Dobro! Dobro, briga me. Ukoči se...''- rekla sam besno pa nastavila da pakujem stvari.
''Luka, moram da idem...''
Ne prilazi mi ubiću te!
''...da...pa šta ću vidiš da me ubija... žilava je...e jedva čekam da se sam uveriš. Otišao sam...''
Prekinuo je poziv i krenuo ka meni. Podigle sam ruku u vazduh i namršteno ga pogledala.
''Da se nisi makao!''- prkosno mi se unese u facu i rukama mi stegne obraze, izljubi mi lice i povuče me u zagrljaj.
''Relaksacija Megi, opusti se malo... šta je bilo, ko te dirao?''- govorio je tiho dok lagano uvlači ruke u moju majicu i masira mi leđa od dna do vrata i sve tako.
''Šta, šta je? Gde si bio sinoć?''- upitam dok se on smeška.
''Bio sam tu...''- rekao je tiho.
''Kako kad nisi spavao u sobi? Jutros te nije bilo. Sinoć sam te čekala, gde si bio?''
''Ma je l' to mene uši varaju ili Magdalena želi da joj opravam svoje izostanke?''
''Andrej!''- grubo zarijem nokte u njegova leđa i zarežim na njega. Ščepa grubo rukom zadnji deo mog vrata i svojim ledenim usnama ohladio moje.
''Bio sam u radnoj sobi. A ja bih rekao da je malo trebalo da iz te glavice ne izlazim. Samo je tri meseca prošlo Magdalena, a ti si se već zaljubila u mene...''- dođavola šta ako jesam?!
''Baš nisam...''
''Nisi? Šta onda radiš?''- upita dok se sa njegove kose kapljice spuštaju i padaju na moje lice. Niz njega su tekle sve do usana niz vrat i grudi.
''Samo dobro glumim...''- sigurna u svoje reči izgovorim i otrgnem mu se.
Obučem haljinu i zatvorim kofer dok on navlači košulju i skida peškir. Okrenem glavu na drugu stranu da ne gledam u perfektno telo ispred sebe jer doći ću u iskušenje kao i uvek.
Nasmejao se tiho pa sam se drsko okrenula.
''Zašto se smeješ?''- upitam ljuto dok on ne planira da se obuče već gleda u mene.
''Nerviraš me''- izgovori kratko i na brzinu se obuče.
Nastaviće se...
